Због глуме сам имао нападе панике

Мокра гора – Покушао сам младим људима да предложим да размишљају о две ствари, које се подразумевају, а о којима немају времена да размишљају током школовања: социјализација и кондиција.

Социјализација као процес у којем се формирају као личности  и кондиција од које зависи њихов рад као глумаца..., каже за „Политику” глумац Зоран Цвијановић који је протеклог викенда одржао изузетно посећену радионицу у оквиру овогодишњег Јесењег позоришног фестивала на Мећавнику.

Позоришни украс на Мећавнику

Живимо у времену када сви раде све и када се, врло често, неуки људи баве филмом и позориштем, што штети. У људским заједницама, после 2.000 година дешавају се чуда, па сиротиња гласа за десницу, богати за левицу..., рекао је прексиноћ на Мећавнкику редитељ Емир Кустурица отварајући први по реду Јесењи позоришни фестивал, који овог пута носи поднаслов „Дрво које живот значи”.  Прве фестивалске вечери публика је имала прилику да види представу „Укалупљивање– Трагедија лоптања у Срба”, Страхиње Маџаревића, у режији Максима Милошевића и продукцији Факултета драмских уметности из Београда и УК „Вук Стефановић Караџић”.– Постоје докази да је у уметности све наопако, корен је негде на небу, а крошња на земљи, а у ствари је обрнуто. А уметност која би то требало да доказаје, најчешће показује оно што видимо уместо да представља оно што осећамо. Захваљујући НИС-у и онима који брину о уметности, још једна грана уметности добија своју сезону и Јесењи позоришни фестивал постаје још један украс Мећавника, приметио је Кустурица.Током дводневне позоришне светковине на Мећавнику окупило се 70 студената из Србије и Републике Српске. Река младих уметника, студената уметничких академија из Београда и Косовске Митровице слила се на Мокру гору у потрази за новим позоришним искуствима. Велики број поклоника драмске речи дошао је и из Београда, Вишеграда, Ужица и околних места. Из Ужица је организовано, сазнајемо, свој долазак најавило и 30 професора са Учитељског факултета, али и многи други. Мећавник је тако још једном показао да је проверено место које спаја уметност са својим поклоницима. Многи од гледалаца који су стигли из околних места, али и из Вишеграда, нису жалили ни времена ни труда да дођу на фестивал, јер никада до тада, како тврде, нису били у позоришту и поред озбиљних година зрелости.Јесењи позоришни фестивал, уз зимски Кустендорф, пролећни Сајам књига и летњи Музички фестивал Бољшој, затвара годишњи циклус фестивала Емира Кустурице.

Цвијановић је размењивао различита искуства са својим будућим колегама, одговарајући на знатижељна питања студената. Цвијановић који годинама уназад избегава медије, током протекла два дана био је и те како расположен и за комуникацију са новинарима.

– Људи који се баве спортом знају да без кондиције нема концентрације. Зато сам студентимa предложио да кондицију схвате као стање у којем се њихово тело и организам налазе, а који је практично предуслов да било шта ураде. То је јако важна тема о којој би требало да размишљају свакодневно, а ево и зашто. Када се глумац неколико деценија бави својим послом неминовно се дешавају неки процеси којих он није свестан. Суочава се са искушењем које доводи до тога да глумац играјући велики број ликова са туђим судбинама у једном тренутку дође у ситуацију да не може да се сети ни ко је он сам. Почиње да губи идентитет, а то онда има озбиљне последице на његов живот, породицу, окружење. И нажалост онда се таква стања решавају средствима која су неадекватна, непримерена, а што је најважније непотребна. Ту мислим на алкохол и лекове! Нису глумци по том питању много другачији од других људи, будући да сви живимо убрзаним темпом живота, каже наш саговорник.

Будући да Зорана Цвијановића познајемо из различитих животних и уметничких фаза питали смо га како су се глумачки изазови рефлектовали, конкретно, на његов живот:

– Поуздано знам да не постоји ниједан мој колега који није прошао кроз неки критичан период. На мене се то одразило тако што сам почео да имам нападе панике. Очекивао сам да ми се то деси, био сам спреман и реаговао сам на одређени начин тако да сам данас ипак у стању да изађем на сцену пред 300-400 људи и да играм без страха. Ако останете у глумачком маратонском послу онда је то паралелан процес који прати и вас и ваш живот. Са једне  стране глумац који има пуно посла може да каже да има пуно среће, са друге стране, то му засигурно гарантује само једну ствар, а то је да ће да полуди. О томе треба причати. У Русији су, рецимо, не без разлога, у своје време заслужни уметници добијали даче на коришћење, као и станове. Јосип Броз Тито је доделио стан Миливоју Живановићу преко пута стадиона Црвене звезде. Некако је друштво бринуло о томе са одговарајућим разумевањем. Данас је све везано за новац, али ми се чини да не би морало све тако да буде. Време се променило и у том  смислу што су данас звезде људи без дела: Парис Хилтон, Кардашијани... У старо време  звезде су постајали људи изузетног талента који су имали харизму да праве филмове које су гледаоци волели широм света. Данас је довољно да се појединци појављјују у медијима и да их прогласе звездама, приметио је наш саговорник.

Зоран Цвијановић, који ће у наредном периоду руководити Високом школом драмских уметности у Вишеграду, појаснио нам је идеју и смернице којима ће се од наредне јесени ова педагошка установа бавити.

– У питању је јединствана школа, јер је основао Емир Кустурица у граду који је подигао у част нашег нобеловца Иве Андрића. Моја мисија до сада била је да обесхрабрим младе људе да се баве овим послом јер ми се чинило да они крећу грлом у јагоде и доносе одлуке у смислу: ја то волим, мени се свиђа. Не размишљајући шта их чека, прича наш саговорник, и додаје:

– Међутим, у амбијенту који је направио Кустурица обузео ме је нови ентузијазам, можда сагласан променама које се дешавају у времену које живимо, а то значи да више не постоји школа која вам гарантује да ћете се бавити професијом за коју сте школовани. Време се променило и људи су упућени на то да уче до краја живота. Видим огроман потенцијал ове школе због професора који ће предавати, амбијента и програма, због географског положаја Вишеграда који је окружен са три божанствена простора: рекама Таром и Дрином, планинама Таром и Златибором, кањоном реке Увац, који ће наши студенти бити обавезни да обиђу да би у себи учврстили и појаснили осећање патриотизма. Када буду видели ту лепоту биће им јасније зашто воле своју земљу и које је њихово порекло.

Покушаћемо да оспособимо студенте да се ухвате у коштац са животом,

да буду спремни да доносе одлуке у корист свог живота.

Висока школа драмских уметности у Вишеграду, сазнајемо, примиће прве студенте следеће јесени. Обухватиће катедру филмске режије, драматургије, монтаже, камере и глуме.