Негујмо српски језик

Акцију Негујмо српски језик идејно су осмислили почетком 2015. године Владан Вукосављевић, тада секретар за културу града Београда, а сада министар за културу и информисање Републике Србије и Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду.

После тога је направљен споразум о сарадњи Филолошког факултета у Београду и Секретаријата за културу града Београда, а акцији су се прикључили и Библиотека града Београда (управник Јасмина Нинков) и Радио-телевизија Србије (медијски спонзор).

Намера је била да се скрене пажња на статус српског језика и статус језичке културе, да се акцијом обавежу одговорни на важан државни и друштвени задатак и да се афирмише брига о српском језику, језичкој култури и матичном писму (ћирилици).

Оправданост акције није било нужно доказивати, јер то није било спорно, али смо хтели скренути пажњу јавности,  медија, школског система и бројних институција о улози и значају српског језика, хтели смо да опоменемо и подсетимо да поред бројних акција сум„њивог квалитет” може да „живи” и акција Негујмо српски језик.

Одабрали смо да се акција зове Негујмо српски језик, да то у исто време буде и слоган, сматрајући да то неће бити спорно, да никога не ружимо, да никога не прозивамо, али да направимо нови модел. Изабрали смо више од тридесет познатих и неспорних јавних личности: глумаца, спортиста, музичара, писаца и новинара (Р. Ђуричин, А. Добра, С. Гонцић, Т. Станић, М. Љубичић, В. Мујовић, С. Мићаловић, М. Манојловић, Е. Кустурица, М. Белучи, А. Ђорђевић, Б. Богдановић, А. Живковић, И. Шпановић,  М. Мандић, Н. Радуловић, Т. Милошевић, Ј. Мемедовић, Р. Ђурић и др.), они најчешће у форми дијалога дају добре језичке поруке, указујући на фреквентне грешке, на огрешења о норму, али и језичке заблуде и дублете, и све то уз помоћ неспорних приручника, речника и граматика. Језичке поруке (подуке) осмислили су сарадници Катедре за српски језик и Института за српски језик САНУ.

Одлучили смо се да за акцију користимо фотографије следећих књига: Правопис српскога језика, Нормативна граматика српског језика, Речник српскога језика, Средњошколска граматика и Српски језички приручник. Ово су основне нормативистичке књиге, њих консултујемо када желимо проверити неко решење. Направљено је само неколико изузетака, па су се на фотографијама нашли и неки језички саветници.

Тако смо у пролеће 2015. изашли у јавност са првим постерима и првим језичким порукама, представили их на јавним местима (улице Београда, јавне гараже, Аеродром „Никола Тесла”, факултети, школе и још нека места...). Чекали смо реакцију јавности и медија. Реакција је била изванредна, акција је била веома лепо примљена и прихваћена, али је било и негативних коментара.

На Сајму књига (2015. и 2016) приређена је изложба постера Негујмо српски језик, посета је била изванредна, пријем одличан и изложба је постала саставни део акције. Аутор изложбе је Жељко Јовановић, фотограф листа „Политика”, идејно решење плаката урадили су сарадници Библиотеке града Београда. Изложба је састави део наше акције, одлично је била посећена и примљена у неким нашим градовима (Београд, Нови Сад, Смедерево, Лазаревац,  Бањалука...).

Придружио нам се и глумац Светислав Буле Гонцић са сарадницима, урадили су  неколико веома лепих спотова који подржавају акцију и додатно афирмишу цео пројекат. На овогодишњем ФЕСТ-у уз сваки филм ишао је спот акције Негујмо српски језик.

После је акција стигла и у Републику Српску, са ијекавским слоганом, додате су нове поруке и нове личности и пријем акције Његујмо српски језик у Републици Српској био је одличан, Бања Лука је била град где је акција доживела најбољу афирмацију. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске и Љиља Петровић Зечић знањем и љубављу учинили су да акција у Републици Српској буде запажена, хваљена и препознатљива.

Данас постери и поруке акције Негујмо српски језик красе многе сајтове, постали су видљиви и препознатљиви, ученици и студенти их „размењују, хвале и коментаришу” (Филолошки факултет у Београду, Библиотека града Београда, сајт Језикофил, али и многе дуге институције и установе).

На Републичком зимском семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности из целе Србије (фебруар 2016), коме је присуствовало око 1200 професора, урађена је промоција акције и подељен пропагандни материјал. Тако су многе школе у Србији додатно оснажиле нашу акцију и ученици постали наши промотори.

Радио-телевизија Србије је постала медијски спонзор акције, прилози о језику  су емитовани редовно, а искрено се надамо и установљењу емисија и квизова који ће подржати акцију Негујмо српски језик.

У саставу акције одржан је циклус предавања на Коларчевом народном универзитету (В. Брборић, Р. Драгићевић, Р. Стијовић, В. Ломпар), а предавања је било и на другим местима. Направљена је лепа сарадња са управом Града Београда и њихова помоћ била је драгоцена.

Акција Негујмо српски језик је добила и две награде (Матице српске и  Културно-просветне заједнице Београда).

У октобру 2016. године министар културе  и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић образовао је посебан (републички) Одбор акције Негујмо српски језик са циљем да се систематски и свестрано подстакне брига за очување и развијање српског језика и језичке културе.

Чланови Одбора су: Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Горан Весић, градски менаџер Београда, Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда, Небојша Брадић, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС, Вељко Брборић, професор Филолошког факултета у Београду, Зорица Несторовић, професор Филолошког факултета у Београду, Светислав Гонцић, драмски уметник, и Драган Хамовић, књижевник.

Акција Негујмо српски језик биће проширена на целу Србију, биће усмерена и према школској популацији, наставницима српског језика, ученицима основних и средњих школа, али и широј јавности. Тако ћемо у 2017. години акцијом обухватити двадесетак градова Србије, где ћемо организовати семинаре за наставнике и професоре, али и низ других, пратећих  активности.

Желимо да акција траје неколико година, Србија и Филолошки факултет у Београду ће бити домаћини Светског конгреса слависта (август 2018) и тада очекујемо око 1400 слависта из целог света. То ће бити прилика да достојно обележимо два века Српског рјечника (1818) и да се додатно афирмишe српски језик и српска култура уопште.

Хоћемо да акција буде саставни део школског живота, да стигне до српских градова, од  Лесковца до Суботице, али и Бањалуке и Требиња и свих школа и места где се српски говори и пише.

Волели бисмо да нам се придружи и „Политика” и да акцију Сачувајмо српски језик прикључи акцији Негујмо српски језик, јер се обе баве озбиљним националним задатком, а брига о језику је заједничка обавеза.    

Филолошки факултет Универзитета у Београду