Историјат споменика Београдске тврђаве на 44 табле

Зашто Београдска тврђава и Калемегдан нису синоними, коју је капију у Доњем граду пројектовао архитекта Балтазар Нојман, када је саграђена Сахат кула? Одговоре на ова питања више од два милиона гостију, колико годишње обиђе највећи споменички комплекс у престоници, не мора више да тражи од туристичких водича, листајући енциклопедије и интернет странице. Јер, коначно су на Београдској тврђави постављене 44 информативне табле – са детаљима о историјату споменика и објеката на простору од 62 хектара од којих је свега 13 одсто истражено. Њих четири на српском и енглеском језику описују целине комплекса: Парк Калемегдан, Мали Калемегдан, Горњи и Доњи град. Израђене су и на Брајевом писму тако да слепи и слабовиди могу да читају текст.

На 15 хоризонталних двојезичних табли унесени су најзначајнији подаци о два или више споменика попут Краљ капије и Великог равелина, док 25 вертикалних посетиоце информише о појединачним објектима као што је Споменик захвалности Француској.

Све табле које ће данас представити министар туризма Расим Љајић и челници града израђене су од челика са бетонским темељом, истичу у ЈП „Београдска тврђава” које управља ризницом двомиленијумске прошлости престонице.

Овај пројекат вредан је 3,5 милиона динара, од чега је три милиона обезбедило ресорно министарство, а остатак „Београдска тврђава”.

На тврђави, која од 1979. ужива статус културног добра од изузетног значаја, следеће године биће постављена туристичка сигнализација ради лакшег сналажења на овом градском драгуљу.