Непатриотска чоколадица

„У каквој ми то држави живимо”, запитала су ових дана двојица Хрвата. Један од њих, историчар Хрвоје Класић не верујући да седамдесет година после Другог светског рата неко може да у Јасеновцу постави таблу са усташким поздравом „За дом спремни” и да, што је можда још и горе, власт не сме да је скине, већ покушава да опере образ тражећи тобоже „системско решење” којим би се регулисала употреба усташког поздрава.

Други, родитељ једног дубровачког основца, када му је син дошао кући са пакетићем у коме је поред слике Колинде Грабар Китаровић била и „спорна” српска чоколадица произведена у суботичком „Пиониру”. Додатну тежину у случају „чоколадица” дала је чињеница да је овај слаткиш подељен баш на Дан дубровачких бранитеља.

Усташка табла „краси” вртић у Јасеновцу, у непосредној близини злогласног логора, већ пуних месец дана. За све то време хрватска председница, и поред велике јавне полемике, није сматрала нужним да се огласи што је могло и да се протумачи као знак одобравања.

Српска чоколадица је, међутим, завредила брзу председничку реакцију. Уз извињење што се у пакету „пуном хрватских производа” нашла и „спорна” чоколада и обећање да се то „неће више догодити”, Грабар Китаровић је ипак нашла и једну „олакшавајућу” околност – чоколада је пакована у Вуковару! Потресеним родитељима председница ће, како је најавила, послати хрватске производе. Да ли ће у пакетићу бити поново и њена слика није спомињала.

Дакле, овај „проблем” је брзопотезно решен. А када ће бити решен други споменути проблем? На то питање данас у Хрватској нико не зна да одговори. За сада, имамо само најаву премијера Андреја Пленковића да ће формирати посебну комисију која треба да „изнађе решење за симболе тоталитарних режима, па и усташког поклича”.

И док је врх хрватске државе у потрази за „системским решењем” за таблу са усташким натписом, „системско решење” за српске производе одавно је нађено – на тамошњем тржишту има их у траговима баш као и српских компанија које послују у овој земљи.

Оно питање с почетка текста – у каквој држави Хрвати данас живе – заиста је на месту. Да ли је то земља у којој је више оних који ће то питање поставити из истих разлога као и историчар Класић или је, пак, више оних који ће забринуто констатовати да у Хрватској има и нечег из Србије?

И, на крају, тешко се може и замислити да би неки српски родитељ коме је, рецимо председник поклонио пакетић у коме се нашла и „Крашова” чоколадица толико био саблажњен. Можда би, пре, такву реакцију могло да изазове евентуално поклањање председникове слике (ко год он био). За хрватске родитеље овај гест њихове председнице није био нимало непримерен. А можда и зато што га је засенила српска чоколадица.