Папин ускршњи шамар Јеврејима

Папа Бенедикт XVI обрео се јуче – управо на Велики петак по грегоријанском календару – у жижи критике због подстицања расне и верски мотивисане нетрпељивости међу римокатоличким хришћанима и поборницима мојсијевске вере.

Уз благослов поглавара Римокатоличке цркве, у јучерашњим обредима посвећеним великом хришћанском празнику, поново су читане молитве „по старом обичају” (Usus antiquor). Молило се за духовно спасење, односно за преображење мојсијевских верника – за њихово покрштење у хришћане.

Стари ритус – на снази између Тријентинског концила 1570. и 1962. године – доживео је у другој половини минулог столећа неколико модификација, којима је уместо наметања религијског опредељења подстицана суздржаност и толеранција према припадницима других вера или цркава. Најдаље је отишао папин претходник у Ватикану папа Павле VI, уводећи 1970. године компромисно молитвено решење којим се исказује поштовање према народу Израела: „...Које си као прве одабрао међу твоје... да се приближе испуњењу Божје воље.”

Враћање старим постулатима – јасно формулисаном опредељењу да се мојсијевски верници преобразе у хришћане – подстакло је бурне реакције, како међу Јеврејима, тако и међу лаицима и великодостојницима Римокатоличке цркве. Посебно жестоке су биле реакције у Немачкој, отаџбини папе Бенедикта, односно Јосифа Алојза Рацингера. Председавајући Централног савета Јевреја у Немачкој Шарлоте Кноблох указала је „на опасност која се крије иза привидно наивне бриге Римокатоличке цркве за духовно спасење мојсијевских верника”. Упутила је захтев Ватикану да преиспита своју одлуку о „поновном устоличењу антијеврејских молитава”.

Неочекивану, делом изненађујуће жустру, подршку госпођа Кноблох добила је од римокатоличких великодостојника и теолога. Тако је потпредседник Бискупске конференције Немачке бискуп Хајнрих Мусингхоф из Ахена истакао да је врло узнемирен и несрећан због папине одлуке. Водећи немачки римокатолички теолог Ханспетер Хајнц одабрао је оштрију формулацију.

Међу критичарима и аналитичарима који се неутрално односе према надметању верских заједница за примат, односно за „право на једину истину”, подстакнуто је размишљање друге врсте: „Шта је навело Ватикан да врати жрвањ религије на воде верске нетрпељивости – управо на јучерашњи дан?” Јуче су, подсећања ради, широм света обележена два датума из страшне прошлости. Дан против расизма посвећен је сећању на масакр у јужноафричком Шарпвилу 21. марта 1966. године. У Немачкој је под мотом „Никада се више не догодило” обележена годишњица оснивања првог концентрационог логора у граду Дахау крај Минхена, у родној Баварској папе Бенедикта XVI.