Дугови „Енергетике” леде Крагујевчане

Крагујевац – Прети ли Крагујевчанима смрзавање већ у јануару? На котлове градске топлане „Енергетике” прикључено је 22.000 домаћинстава, школе, обданишта, установе, готово целокупна градска привреда, а ово предузеће се суочава са дугом од готово 12 милијарди динара који не може да врати без помоћи државе. Најпроблематичнији је дуг према „Србијагасу” од око 900 милиона динара, који ће, бар како сада ствари стоје, морати да се измири најкасније до 5. јануара наредне године, али је велико питање може ли држава уопште помоћи крагујевачкој „Енергетици”, ако се зна да ММФ и Светска банка траже да се јавни биланси коначно рашчисте.

– Има више модела како да се санира овај проблем, а најприхватљивије и за нас најбоље решење би било када би дуг према јавним предузећима држава конвертовала у свој капитал. Постоји и други начин, а то је партнерство приватног и јавног сектора, с тим да би приватна фирма, као мањински власник, имала обавезу да инвестира у нову технологију. Поента је да се смање високи трошкови производње топлотне енергије – објашњава директор „Енергетике” Милан Ћировић.

Скоро све топлане у Србији су у власништву локалних самоуправа, општина и градова, а крагујевачка „Енергетика” је државно предузеће. У руке државе прешла је средином 2015, а до тада је била у друштвеној својини. Прелазак „Енергетике” у власништво државе био је, како се то својевремено говорило, само међукорак ка крајњој намери града да формира своје комунално предузеће које ће се бавити производњом и испоруком топлотне енергије. То се, међутим, још није десило, пре свега зато што нико нема одговор на питање шта са дуговима „Енергетике” који ово предузеће оптерећују још из времена „Заставе”.

„Енергетика” је топлотном енергијом снабдевала цео систем „Заставе”, али је после декомпоновања овог гиганта остало много нерашчишћених рачуна. „Заставине” појединачне фирме, формиране током процеса реструктурирања који је почео још 2001, ни до данас нису платиле рачуне за грејање, због чега је и „Енергетика” била приморана да пролонгира измирење сопствених обавеза. С почетка 2015, дугови „Енергетике” су износили око 11,6 милијарди динара, али су се на годишњем нивоу, по основу камата и курсних разлика, увећавали за око 200 милиона динара. Сада, на прагу 2017, дугови „Енергетике” износе скоро 100 милиона евра и пет пута су већи од капитала предузећа.

– Имали смо две блокаде рачуна, и то пресудама с краја деведесетих година прошлог века. Већина тог старог дуга је пренета са Групе „Застава возила”, по основу такозване заједничке потрошње. Ту су и курсне разлике које настају приликом купопродаје гаса, а које нама нису признате, односно нису нам ишле наруку. Те курсне разлике ником нису фактурисане, а нама су наплаћене у доларима – објашњава директор Ћировић, наглашавајући да Крагујевчани неће остати без грејања, упркос свим проблемима са којима се „Енергетика” суочава.

Осим огромних дугова, „Енергетику” мучи и проблем тешко наплативих потраживања. „Заставине” фирме остале су дужне овом предузећу око четири милијарде динарa, домаћинства дугују милијарду, а сам град око 1,25 милијарди. Уз све то, крагујевачка топлана кубури и са вишком запослених. Према светским стандардима, у енергани која има 300 мегавата инсталисане снаге не би требало да буде запослено више од 200 радника, а у крагујевачкој „Енергетици”, која располаже том количином мегавата, тренутно ради око 470 људи. Никако не треба занемарити ни најављено гашење неких рудника из система „Ресавица”, имајући у виду да је то јавно предузеће деценијама било највећи снабдевач крагујевачке „Енергетике”.