Архивисти су чувари граница српског културног простора

Архиви су чувари ДНК једне нације, без кога је народ осуђен и на вечно лутање и да коначно нестане, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на свечаности поводом Дана ахива у Србији.

Министар је честитао свима који се баве важним послом архивистике, који није често пред очима јавности. „Архивистика спада у сам темељ културних активности једног народа и један је од најзначајнијих делова његовог културног језгра. Сви архивисти су заправо чувари унутрашњих и спољних граница српског културног простора схваћеног у ширем смислу”, нагласио је он.

Отварајући изложбу „Култура Срба у Трсту 1751–1914”, у Архиву Србије, Вукосављевић је рекао да је Министарство културе и информисања у завршној деоници израде Стратегије културног развоја за наредних 10 година, која ће се бавити и питањем означавања и спецификовања српског културног простора, „простора на коме је српски народ током историије оставио материјалне и нематеријалне трагове свог постојања”, а чију важну представља управо Трст.

Директор Архива Србије Мирослав Перишић, оценивши да је Трст један од најзначајнијих духовних центара Срба ван Србије, скренуо је пажњу на велики пројекат Архива на заштити и истраживању грађе ван граница државе – у Трсту, Дубровнику, Бечу, Сент Андреји.

„Са Отоманским архивом смо потписали Протокол о сарадњи на основу кога смо добили више од 15.000 докумената на турском језику, значајних за историју српског народа од 1450. до 1700. године. Предстоји још доста посла, теку истраживања у Млетачком архиву у Венецији и Архив иде много више испред времена него што му то могућности дозвољавају”, рекао је Перишић.

Он је скренуо пажњу на многобројне проблеме са којима се суочава Архив, посебно на оне простора, опреме и броја запослених, али и нагласио да је време да се поводом Дана архива окупљају и у другим градовима, како би упознали друге архиве, сагледали њихове проблеме и то колико ти архиви у својим срединама зраче.

О изложби „Култура Срба у Трсту 1751–1914” и истоименој монографији су говорили и епископ аустријско-швајцарски Андреј, проф. др Аника Сковран и председник Српске православне црквене општине у Трсту Златимир Селаковић, који су указали на значајан допринос који су Срби током историје дали граду Трсту.

Селаковић је поменуо да је недавно обележено 200 година постојања српске заједнице у Трсту и додао и да данас у том граду живи 7.000 Срба, који су активно укључени у све активности у том граду.

Поводом Дана архива испред Архива Србије постављена је и изложба „Подсећања” са документима о животу и делатности Јована Стерије Поповића, Косте Цукића, Николе Пашића и Јована Жујовића.

Две равноправне награде „Златна архива” уручене су Милољубу Арсићу, архивском саветнику Историјског архива Краљево и Весни Башић, архивисти Архива Војводине.

Награда Ђурђа И. Јеленића равноправно је припала књигама – „Пут документа. Методе и резултати истраживања времена настанка најстаријих архивских докумената у Архиву Војводине”, коју су приредили Зоран Стевановић и Весна Башић и „Косово и Метохија у државној политици Југославије 1958–1965” др Миомира Гаталовића, преноси Танјуг.