Титоизам као света крава

Одговор Авнојевском форуму

Колегиј Авнојевског форума „Јосип Броз Тито” ништа мање него је заседао поводом моје књиге „Како су Срби изгубили век” и фељтона који је из ње објавила ,,Политика“. Оценили су да је намера моје књиге сасвим друга од онога што стоји у њеном наслову, да се помоћу смишљених неистина изврши детитоизација Србије.

Многобројне етикете и оптужбе које су дате мени и мојој књизи подсећају на познате политичке претње из времена које је давно прошло. На њих се нећу освртати.

Кључно је што аутори верују да је Србија још увек титоистичка, у шта се не сме дирати као у свету краву. Њихова је ствар у шта верују, али је проблем у томе што су у свом памфлету промашили тему и расправљали о нечему што није ни предмет ни намера књиге.

Такво стање је настало због дијаметрално супротног гледања на реалност. Док ја сматрам да је српски народ изгубио цео век и истражујем узроке тога, они сматрају да је српски народ у том веку проживео ,,као бубрег у лоју”, због чега још увек треба да буде срећан и задовољан. И био би да га није упропастио говор Слободана Милошевића на Косову Пољу, када је рекао да ћемо се опет бранити ако будемо нападнути. Говор Фрање Туђмана на Тргу бана Јелачића, када је рекао да рата не би било да га они нису желели, не помињу.

Да се добро разумемо, књига о којој је реч говори о томе како је српски народ прошао у прошлом веку. Тачније, говори како су Срби изгубили цео један век. Није ваљда претерано да се тврди да су изгубили век ако им је растурена и одузета држава у којој су живели захваљујући великим жртвама њихових претходника у Првом светском рату. Није ваљда претерано ако се исто говори зато што је прогнан са својих вековних огњишта и ако му је одузето право на самоопредељење, које су сви други народи искористили. Није ваљда претерано то тврдити ако је више година био под економским санкцијама и ако је злочиначким бомбардовањем НАТО-а разорен и економски уназађен, ако му је отета јужна покрајина насупрот резолуцији Савета безбедности УН 1244. Уз све то српски народ је жестоко кажњен и проглашен кривим пред целим светом, а да пред моћном пропагандом није могао да докаже неправду која му се чини.

Чудно је да било ко може да оповргава тако крупне историјске чињенице. Ни сам аутор књиге не сматра да се оне могу променити, али је право чудо да се неко опасно узнемири услед покушаја да се разјасни како је и зашто до свега тога дошло, зашто је српски народ тако тешко настрадао, као и да ли је оправдано да буде толико сатанизован.

Аутори критике књиге ,,Како су Срби изгубили век” имали су прилике да се суоче с чињеницама које одговарају на то питање и да их оповргавају ако имају аргументе. Међутим, они су пошли другим путем. Бежећи од садржаја књиге, они су се упустили у критику ради критике, а не ради разјашњавања шта је истина. За њих је обелодањивање истине нешто ружно, неприхватљиво. Они живе у утопији лепоте и среће коју су имали у авнојевској Југославији и не дозвољавају да се у ту њихову срећу дирне. Није толико важно ко су ти људи и како су проживели свој век, али морам да им кажем да је упркос многобројним неправдама према српском народу, он био једини у Југославији који је искрено прихватао и ту такву Југославију и желео да је сачува. Они који су је здушно растурали сада кукумавче како је била лепа и узнемирују се кад се било шта објективно проговори.

Чињенице из књиге ,,Како су Срби изгубили век" разјасниле су ко је и када донео одлуку о растурању Југославије и обесправљивању српског народа, као и ко је и како те одлуке спровео у живот. Критичари су избегли да оповргну чињенице којима књига оперише и разјашњава историјску истину о томе како су Срби изгубили век. За њих као да не постоји одлука IV (Дрезденског) конгреса КПЈ о растурању Југославије и о обесправљивању српског народа и као да чињенично стање крајем века није стопостотна слика онога што је поменути конгрес наложио. Не може се ваљда оспоравати да је онај кога аутори критике у свом памфлету обожавају и бране био у читавом периоду господар Југославије и да се ништа не би могло догодити без његове воље и одлуке.

Српски народ је доживео трагичну судбину делимично и својом кривицом, о чему се у књизи отворено говори. Али, ако је већ тако тешко настрадао, нико му не може одузети право да сагледа шта се стварно догодило, да види свачију улогу па и своју наивност, кад је своју државу дао у руке ономе чији је задатак био да је растури на штету српског народа.

Ауторе памфлета у ствари највише погађа опасност да се обелодани истина, да не би изгубили могућност да и даље држе српски народ у заблудама и управљају његовим интересима. На њихову жалост, то време је прошло.

Аутор књиге ,,Како су Срби изгубили век“, бивши председник Председништва СФРЈ