Шта производити – питање за милион долара

ПОЛИТИКИН ПОСЛОВНИ КЛУБ

Међу новинарима који прате кретање курса динара и евра Горан Николић из Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије познат је као „Драга Савета” јер, на основу понуде и тражње, готово у пару израчуна колико ће сутра вредети динар. У стручним круговима, међутим, на удару је старијих колега, често и професора са матичног Економског факултета, због оптимизма у својим ставовима. И док економски стручњаци хорски упозоравају како је Србија презадужена, да је увоз превелик, а јавна потрошња се отела контроли, Николић тврди потпуно супротно. Каже да прижељкује дане досаде, када економија више неће бити у сенци политике, и када ће постати небитно која је партија добила колико мандата.

У последњих неколико месеци, овај хроничар економских дешавања забележио је прилично динамичне догађаје на српској сцени.

– Ситуација није охрабрујућа. Динар је ослабио према евру пет одсто од почетка године, што ствара додатни инфлаторни притисак. На међубанкарском девизном тржишту промет је вишеструко мањи од уобичајеног, што говори о неспремности банака да се излажу ризику. Узрок није мањак девиза, већ страх учесника на тржишту због нестабилности у земљи. Монетарна политика се заоштрила, централна банка је већ три пута интервенисала. Берзански индекси данима бележе пад. Закључно са 18. мартом индекс најликвиднијих акција Београдске берзе пао је за 27 одсто.

Шта нас чека?

До избора ће све бити на нивоу очекивања. После 11. маја, било како било, стране инвестиције ће сигурно стићи до нивоа од две милијарде долара. Уплата за ДДОР је већ „легла”, известан је и „А-тек”, а можда и „Застава”. Могуће је да прилив инвестиција из иностранства буде и четири до четири и по милијарде долара, уколико изборе добију европејци. Није немогуће да инфлација у том случају остане на једноцифреном нивоу и да можда буџет не буде до краја реализован. Ако на изборима победе евроскептици доћи ће до платнобилансне кризе. Економски показатељи ће падати, али ће се после извесног времена вероватно и курс и плате и берза стабилизовати на неком нижем нивоу.

На основу којих аргумената то тврдите?

Није тајна да су неке инвестиције залеђене и да улагачи чекају тај 11. мај. Паузирано је улагање италијанске компаније за производњу обуће – „Геокс”. Неколико компанија из области текстила из ове земље такође чека резултате избора. На чекању је и индијски „Ембаси”, али и јапански „Асахи глас”. Само ова улагања могу да донесу од 750 до милијарду долара страних инвестиција. Сигурно је да их има још.

Утисак је да се, као независни економски аналитичар, ипак сврставате на једну страну?

Није то питање држања једне стране. То је ствар здраве памети.

А слажете ли се да је одбрана курса коју спроводи Народна банка Србије, у ствари, „скупља дара него мера”?

Није. Процена је да је одбрана динара коштала око 200 до 300 милиона евра. Али су приливи били много већи. Од пласирања девизних резерви централна банка је зарадила око 400 милиона евра. С друге стране, постоји директна веза између раста цена и слабљења националне валуте. Кад динар пада један проценат у односу на евро, инфлација се повећава за пола процента. Народна банка не може да дозволи да курс ослаби, јер ако он опадне за пет одсто, аутоматски долази до раста базне инфлације 2,5 процената. Зато НБС не сме да пусти да курс иде преко 85 динара.

Шта је то српска привреда учинила да нам домаћа валута буде тако јака?

У најновијем извештају Међународног монетарног фонда каже се да је динар прецењен за шест до 16 процената. То је нека реална вредност. Кључно је да нема другог решења. Знамо да је то тако, и било би идеално да курс буде близак равнотежном. Јер, ако би динар отишао, скочиле би и цене. Такав курс није стимулативан за извознике, али погодује увозу потрошне робе. Зна то и Јелашић, али шта ће друго…

А како ће динар дочекати Нову годину?

Можда се ништа битније неће мењати. Ако евро настави да јача, држава неће имати много избора. Или ће, чувајући динар, потрошити све девизне резерве, или ће да пусти националну валуту да слаби.

Можете ли и сада да тврдите, као пре само неколико месеци, да је вероватноћа да евро вреди и 120 динара, иста колико и да нас погоди метеорит? Такве прогнозере сте називали „надриекономистима”.

Више не могу. Омануо сам у прогнози.

Постоји и велики страх од задужености?

То није истина. Посебно држава није презадужена. Државни дуг стагнира, он чак и пада. Расте дуг предузећа, и то углавном страних фирми. Чак добар део тог задужења није дуг, већ инвестиције али се код нас тако књижи, јер имамо лошу статистику. Значи, наш дуг није сада 26,3 милијарди долара, него је мањи. Због тога је централна банка оставила да се предузећа, уз посредство страних банака које овде послују, задужују без икаквих девизних резерви. Тај дуг јамчи „Штада”, „Ју-Ес стил” и многа велика страна предузећа. Мислите ли да су у тим фирмама руководиоци блесави да узму зајам који ће бити промашена инвестиција? Мене би забринуло да дуг стане, као што се десило сад у јануару. Док год дуг расте, расту инвестиције.

Да ли је велики увоз, дакле, већи проблем него мали извоз?

Наш увоз уопште није велики. У поређењу са земљама из региона, мерено по становнику и по обиму економије. Роба широке потрошње, у зависности од методологије иде од 20 до 50 одсто укупне суме. Гро увоза чине сировине које се користе за производњу.

А кад тврдите да наш увоз није велики шта кажу старије колеге економисти, који готово хорски упозоравају супротно?

Обично ми пребацују то што сам много оптимистичан. Али, то за увоз су чињенице. И то нисам ја први рекао. Постоје економисти које ценим, а који се јавно не експонирају. То су они смислили, не ја.

Радите за привреду, а привредници кажу да нам је огромна јавна потрошња? Шта је то на чему можемо да приштедимо?

Опет морам да кажем да ни она није висока. У земљама Европске уније, у просеку, јавна потрошња износи, од 44 до 45 процената бруто друштвеног производа. Код нас је око 40 одсто. Наш проблем је то што имамо ниску домаћу штедњу и због тога нас ММФ опомиње.

Као некога ко ради анализе за привреду, зову ли Вас за савет?

Зову ме понекад. Питао ме је неки мали привредник из Чачка колико је исплативо покренути производњу шибица. Рекао сам му само колико увозимо и извозимо ове робе. Чуо сам после да је кренуо с послом и да му добро иде. А дао сам му само те податке. Зову ме људи и око кредита. Да им дам неке опште информације.

А да ли бисте у овом тренутку узели кредит?

Већ сам узео. Стамбени.

У швајцарцима, еврима или субвенционисани?

Уколико неко има могућности да узме субвенционисани, онда је свакако боље да то учини, јер држава тако поклања велики део новца. У супротном, свакако у швајцарцима. У последњих девет година и три месеца швајцарац је ојачао за два и нешто процената према евру. Иако су разлике у каматним стопама говориле да ће тај раст бити значајан и да може да оде чак и до 20 одсто. Показало се да то није тако. А камата за кредит индексиран у еврима је 1,5 одсто већа.

Кад бисте се вратили у Ивањицу као свршени студент Економског факултета, какав посао бисте покренули?

Кад бих знао шта је исплативо, вероватно бих се већ бавио тиме. Пре него што сам дошао у Београд био сам, да право кажем, музикант. То је најлепши посао којим млад човек може да се бави.

Тако бисте опет поспешили сектор услуга, а не индустријску производњу?

Слажем се да нешто треба и производити. Али шта? То је у Србији питање за милион долара.

----------------------------------------------------

И новцу се гледа у зубе

Нису битне само инвестиције и количина новца, већ и квалитет тог капитала, истиче Николић. Није исто улагање из Немачке и неке земље која је на технолошком нивоу развоја иста као и Србија.

– Шта они могу наше раднике да науче? Какву нову технологију да донесу? Најбољи пример за то је Црна Гора у коју је стигло много капитала из Русије. Али нисмо видели да је технолошки напредовала силно.

----------------------------------------------------

Добро је преписивати друге

У којим гранама треба да привлачимо стране инвеститоре?

Металургија и прехрамбена индустрија су гро наше производње. Имамо пет грана које носе половину индустријске производње и 55 одсто извоза. То су пољопривредно- прехрамбена индустрија, хемија, основни метали, неметали и гума и пластика. То чини велики део нашег извоза и још дуго ће то бити тако. Само ће тржиште и евентуални улазак у ЕУ одредити шта има перспективу.

Али ЕУ, осим бенефита, носи и велике трошкове за српску привреду?

Само улазак у ЕУ доноси преко милијарду евра помоћи. Кроз разне фондове бисмо добијали помоћ. Пада цена кредита, можете да емитујете обвезнице, улазите у заједничку монету. Никада нам се није десило да морамо бити нешто посебно паметни. Само да слушамо шта говоре други који су све прошли и нема неких специјалних решења. Имамо луду срећу, јер мислим да наша политичка елита просто нема алтернативу.

----------------------------------------------------

Саветник за клађење

Предизборна математика се у последњих неколико месеци добро исплатила Горану Николићу. Не крије да је у време прошлих парламентарних избора у кладионици чак три пута добио знатне суме новца.

– Чак сам и пријатеља посаветовао, и он ме је послушао и добио 800 евра – каже наш саговорник.