Лаура Лембах наших дана

Каква је судбина Крлежине крхке хероине Лауре Лембах, јунакиње драме „У агонији” чија прича је у адаптацији и режији Ане Ђорђевић смештена у зору савременог доба, позоришна публика имаће прилику премијерно да види у петак у 20.30 сати на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду.

Реч је о гостујућој представи која је урађена у продукцији куће „Бео арт-а 2015 ДОО”. Сценограф је Миа Давид, а костимограф Адријана Пајић. Лауру Лембах тумачи Марија Вицковић, Радован Вујовић је др Иван Племенити Крижовец, а Бранко Цвејић Приповедач-Инспектор.

Мирослав Крлежа написао је драму „У агонији” 1928. године, проговоривши о несрећној људској судбини коју немилосрдно мељу друштвене конвенције, политичке промене и друге околности. Брачни пар Лембах чини двоје дубоко несрећних, разочараних и понижених људи…

 – Радимо мало другачију верзију дела „У агонији”, заправо изоставићемо први чин јер Лауриног мужа који се убија нема, једноставно га нисмо обухватили у нашој сценској верзији ове приче. Представа „У агонији” прати драму између Лауре и Крижовеца, други и трећи чин. Од самог почетка траје сукоб и драма, дакле у глумачком смислу од почетка до краја на сцени је све интензивно и напето – каже Марија Вицковић, која је још од студентских дана желела да се огледа у лику Лауре Лембах.

Искрена, отворена, природна баруница Лембах напорно ради у кројачници. Наивна и неискусна, тиха и деликатна, мења расположење од потиштености до јаке депресије... А са каквим глумачким финесама ће је дочарати Марија Вицковић свакако је интригантно.

– Лаура Лембах је отворена, рафинирана особа која не зна шта је лаж. То је оно што не кореспондира са овим временом, са друге стране имате Крижовеца који јако добро, као будући министар плута у овим околностима живљења. Лаура заправо не жели ни да се сналази у овом времену које диктира правила: „Потруди се мало, буди лукав, снађи се”. То данас сви раде, моја јунакиња која је искрена, скромна је, свесна околности у којима живи, али не жели да упадне у то сивило. У данашњим временима врло брзо заборављамо вредности којима су нас учили родитељи и преко ноћи постајемо неко други. А када се пробудимо и погледамо у огледало, не желимо да видимо своју слику. Лаура не жели да се на тај начин суочи са својим ликом у огледалу. Зато јој је тешко да опстане, због тога и завршава како завршава. Ипак, она је изузетно снажна изнутра, али не жели тим путем да иде. У том смислу смо мало померили Крлежину причу о Лаури. Промениле су се и околности. Данас се ниједна жена, без обзира на то шта јој све мушкарац приреди, не би убила. То једноставно више не постоји – примећује наша саговорница.

Марија Вицковић у својој биографији уписала је улоге у представама „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”, „Рибарске свађе”, „Огвожђена”, „Успаванка за Вука Ничијега” у матичном Народном позоришту у Београду, али и на другим београдским сценама и шире.

Ипак, после улоге Маргарите Готје у представи „Дама с камелијама”, публика је није премијерно гледала на матичној сцени националног театра.

На питање зашто, кратко нам је одговорила: „За тај одговор је задужена управа мог позоришта”.