Преваспитавање Балкана

Аустријанац Ерхард Бусек, координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе, по личној дефиницији осведочени пријатељ балканских народа – јавио се за реч, како је истакао, у тешком тренутку по ову регију.

Поборник теорије (пре)васпитавања народа срочио је памфлет за бечки дневник „Стандард”. Истакао је: „... Статус кандидата за приступ ЕУ није, аутоматски, улазница у то друштво... Служи као подстрек њиховој европеизацији, средство контроле успешности у том науму.” Ближе је појаснио: „Њиме производимо притисак (принуду), убрзавамо темпо зацртаних реформи.”

Бусек, некадашњи примус салезијанских и језуитских учитеља, узео је као повод коментар нетрпељивошћу ношеног аустромађарског коментатора Пала Лендваија. Контроверзни заговорник конфедерационих теорија за југоисток, под надзором Беча и Пеште, Лендваи је претходно, такође у „Стандарду”, указао на „бесмисленост” наума да све земље Балкана стекну право на чланство у ЕУ. У стилу Ота Хабзбурга, сина последњег аустроугарског цара, Лендваи је подсетио на „још увек постојеће цивилизацијске разлике” са ове и оне стране некадашње границе према Турском царству. Позвао се на нереде у Косовској Митровици од 17. марта, поменуо експлозију складишта муниције у Албанији, прозвао по имену премијера Коштуницу као иницијатора протеста против интернационалних снага на Косову, истакао неизвесну будућност Босне и Македоније – у једном даху, без хронолошког реда и повезаности. Као доказ недостатка демократског и цивилизацијског поимања, Лендваи је поменуо и Грчку која „и после година проведених у чланству ЕУ, из реално несхватљивих разлога, покушава да присили Македонију да се одрекне имена своје државе”.

Елем, ту се надовезао координатор Бусек: „У изванредном коментару Лендваи је указао да је перспектива приступања ЕУ свих балканских земаља – чиста заблуда... Не усуђујем се да тврдим да би поменуте земље, колико сутра, требало да буду примљене у чланство. Али, верујем да је делотворно да се посредством кандидатуре подстиче процес демократизације.”

Памфлет Ерхарда Бусека подсетио је на тезе на тему доминације националистичких елемената на Балкану, којима иде заслепљеност народа: „Позивање на историју, пре свега њено улепшавање, морало би се разграничити од политичке реалности”, рекао ми је Бусек уочи преузимања мандата координатора Пакта за стабилност. Истакао је да је обрачун са новијом прошлошћу (деведесетих година прошлог века) предуслов за окретање демократији по европским мерилима. На нека питања, међутим, Бусек ми није дао наруку одговор. Ако је беспоштедни обрачун с прошлошћу предуслов за изградњу светлије будућности – као што нам Беч саветује указујући на своје искуство – зашто Аустрија до данас штити своје ратне злочинце? У земљи која се сматра првом жртвом Хитлерове агресије, најзад, донедавно су селективно исплаћиване пензије жртвама нацизма и онима који су мобилисани по слову Хитлеровог закона. Чланови малобројног покрета отпора третирани су као дезертери – већина их је амнестирана, никада нису рехабилитовани.