Лаута из Богородице Љевишке

Крагујевац – Одавно један аутентично крагујевачки културни догађај није привукао толику пажњу стручне јавности, као што је то било 13. јануара, када је у Народном музеју у овом граду отворена изложба наших старих инструмената. Изложба је претходила централном догађају вечери – представљању књиге „Порекло музичких инструмената код Срба“ крагујевачког археолога Игора Ђуровића (1977), у издању Службеног гласника. С обзиром на одјеке у културним и научним круговима, о овоме делу ће се тек говорити.

„Рукопис ’Порекло музичких инструмената код Срба’ представља рад на тему која је код нас до сада била готово непозната. Ђуровић, кустос Народног музеја у Крагујевцу, пробао је, практично први у српској археологији, да направи синтезу о најранијим музичким инструментима од праисторије до данас и да их повеже са археолошким, етномузиколошким и етнографским подацима о музичким инструментима у традиционалној српској култури“, пише у рецензији др Селене Витезовић, научног сарадника Археолошког института у Београду.

Ђуровићева студија, како наводи Марија Ракић Ловрић, етномузиколог из Београда, може бити „одлично полазиште за евентуална даља органолошка и етномузиколошка истраживања, која би могла допринети реконструкцији древног инструментаријума са ових простора...“

Рад на књизи, објављеној пред крај 2016, Ђуровић је започео пре четири године. Био је, како сам каже, инспирисан делима „Археомузикологија древног Блиског истока“ Ричарда Дамбрила и „Музички инструменти средњовековне Србије“ Роксанде Пејовић.

– Пратио сам развој музичких инструмената на српском етничком простору од палеолита до позног средњег века. Главни део мог интересовања било је прикупљање најстаријих података, пре свега археолошких, а потом и писаних, који се тичу сваког инструмента понаособ. Зато сам и поглавља у књизи поделио по инструментима, па кога шта интересује. Онда је све те податке требало повезати са прапостојбином Словена. То није било лако, јер временом долази до мешања народа и култура, а то је, опет, изискивало проучавање инструмената античке Грчке и Рима – објашњава аутор књиге и изложбе на којој се могу видети макете инструмената приказаних на нашим средњовековним фрескама, као што су лаута из Богородице Љевишке, труба из Дечана, бубањ из Леснова...

Ђуровићев „инструментариј“ садржи више од 20 кордофоних, аерофоних, мембранофоних и индиофоних инструмената. Реч је, заправо, о старим, традиционалним, народним инструментима, попут тамбуре, лауте, псалтира, лире, ћемана, окарине, свирала од кости, гајди, трубе, зујаче, даира, тарабука, бубња, ћупа, клепетала, дромбуља... Ипак, најопсежнија истраживања се односе на порекло и развој гусала.

– С почетка музички лук гудан дрвеним штапићем, у бронзаном добу добија резонатор који је био животињска бешика. Бешика је замењена кружним дрвеним обручом са кожом, а гудало са струнама од врпце, лана или црева, с обзиром на старословенску старину појма „лучац“, могао би бити изум који пада у време прасловенске заједнице пре хунског удара. Имајући у виду распрострањеност појма „гусле јаворове“, овај инструмент се из једног комада дрвета најраније могао правити од петог века пре Христа, а власене струне од коњског репа су уплив каснијег датума, највероватније из аварског периода или осмог, деветог века нове ере, када се гудачи шире Европом – наводи наш саговорник.

За посве интересантну, брижљиво припреману изложбу, која у Народном музеју у Крагујевцу остаје до средине фебруара, влада велико интересовање и других установа културе у нашој земљи. Биће, дакле, прилика да се и шира јавност упозна са дометима истраживања које је археолог Ђуровић публиковао у студији „Порекло музичких инструмената код Срба“.