Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови живот старог Пируста

Нови живот старог Пируста
Сваки камен део историје: Пераст (Фотодокументација „Политике”)

Пераст – „Умире град Пируста...” певао је меланхолични лирик Мирко Костић, бокељски родољуб и боем, друг Тина Ујевића, посматрајући с острва Госпа од Шкрпјела средњовековни град Пераст. Било је то тридесетих година прошлог века, када је некадашњи поморски центар Боке имао једва коју стотину становника посвећених рибарењу које је значило опстанак.

Године 1936. из Тивта се у Пераст, у тек завршену зграду преко пута палате Смекија, сели Одјећна радионица која проширује делатност обућарским одељењем и ради за потребе Ратне морнарице. „Јадран конфекција”, како ће се касније деценијама у послератном периоду звати ово предузеће, добрим делом ће оживети средњовековни камени град који је „легао” уз море између Ораховца и Рисна.

– С „Јадраном” је Пераст живео, умирао и поново ће живети, дочекује нас с смешком у згради бивше конфекције Марија Тодоровић, извршни директор Акционарског друштва „Јадран”.
Марија објашњава: пераштанска конфекција, која је у свет слала модерне сакое, мушке и женске капуте и осталу конфекцију, након увођења санкција ондашњој СРЈ готово је остала без посла. Велики део производа „Јадран” је извозио баш у САД, које ће бити главни заговорник изолације Милошевићеве Југославије. А онда је, средином деведесетих, ово предузеће које је запошљавало око 700 жена, отишло под стечај.

– Уследио је потом међународни тендер и формирано је АД „Јадран”, чији је већински власник предузеће „Имобилија” из Будве које се успешно бави туризмом, истиче Марија Тодоровић. – Бивша зграда пераштанских конфекционара биће адаптирана у модеран хотел који ће имати пет звездица.

О томе колики ће капацитети будућег хотела бити, какве и које ће садржаје имати, засад нема речи. Пројекат то тек треба да утврди, а у току су озбиљни разговори с представницима Регионалног завода за заштиту споменика културе у Котору и општинским властима о томе како најуспешније извести реконструкцију објекта. Сваки камен у Перасту је, наиме, део историје па се о томе строго води рачуна.

Није се само „Јадран” окренуо туризму. Цео Пераст, који је одвајкада био познат по блиставим здањима – црквама, палатама, господским кућама Змајевића, Висковића, Бујовића, музејима и архивама – постаће туристички центар. Многе вредне палате адаптиране су у стамбене и угоститељске објекте, тако што је сачувана камена спољашњост. У једном периоду „навале” страних инвеститора квадрат камених кућа је продаван по 5.000 па и 6.000 евра. Сада је интересовање нешто мање, тиме и цене, али Пераст је и даље град за који се занимају они који у туризму виде лепу будућност. Камени град који се „усидрио” над морем са највећим бројем сунчаних дана на Црногорском приморју, нема простора, или не пуно, за градњу нових кућа, па је адаптација старих главни посао.

У АД „Јадран” су уверени да ће уз добру инфраструктуру на којој се такође увелико ради, својим старим палатама са новим садржајима, град Матије Змајевића, адмирала руске флоте, капетана Марка Мартиновића, барокног сликара Трипа Кокоље и других славних Пераштана, углавном помораца, опет живети. Сада један други, нови живот који ће бити комбинација бурне историје и лепог одмора у летњим данима. Туристи, нарочито они са дубљим џеповима овде ће имати тишине у изобиљу, чисто море, јединствена острва Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе, која стражаре испред града, као и најсавременије хотелско-туристичке објекте у којима ће прводити одмор. И то не само у летњем периоду.
 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.