Врсни занатлија и „тиранин”

Британски редитељ Ридли Скот најавио је филм о самиту бившег америчког председника Роналда Регана и совјетског лидера Михаила Горбачова 1986. године у Рејкјавику, који је остао без конкретног резултата, али је допринео споразуму о нуклеарном разоружавању и окончању хладног рата.
У изјави „Холивуд репортеру”, Скот је рекaо да жели да покаже „ко су били Реган и Горбачов” и зашто су „њихове политичке активности означиле историју 20. века и утрле пут за окончање хладног рата”.
Филм још нема назив, нису одређени ни глумци, али су Скотови сарадници већ посетили Рејкјавик и добили дозволе за снимање у историјском здању у којем је одржан самит, а премијера филма се планира за крај 2009. године.
Сер Ридли Скот је рођен 30. новембра 1937. године у Јужном Шелдсу у Великој Британији. Одрастао је у војничкој породици, а пошто се није одлучио за војну академију, дипломирао је дизајн и магистрирао графички дизајн на Краљевском универзитету уметности у Лондону. Као сценограф, први ангажман је имао на Би-Би-Сију, режирао је рекламе, а на филму је дебитовао делом „Двобој до истребљења” 1977. године, за који је освојио награду за дебитантски филм на Канском фестивалу. Добре критике и прецизна режија, коју је очувао до данас, омогућили су му да у Холивуду режира први део серијала „Осми путник” којим је освојио свет. Наредни филм „Истребљивач” (у оригиналу „Blade Runner”), снимљен 1982. године по мотивима приче „Да ли андроиди сањају електричне овце?” Филипа Кеј Дика, дело је које данас има култни статус, а многи критичари га називају најзначајнијим научнофантастичним филмом 20. века. После поигравања са филм-ноаром и научном фантастиком у овом технички запањујућем делу, Скот је снимио филмове „Легенда”, „Детектив и дама”, „Црна киша”, хваљени „Телма и Луиз”, а филмом „Гладијатор” 2000. године вратио је спектакл који је као жанр био запостављен. У последњих седам година Скот је реализовао филмове „Ханибал”, „Пад црног јастреба”, „Небеско краљевство” и „Амерички гангстер”.

Визуелно препознатљивим стилом, раскошном сценографијом, фотографијом, осветљењем и атмосфером, извршио је утицај на многе младе редитеље. Скот и данас истиче да „амбијент гради ликове”, а његови филмови обилују карактерним женским ликовима и честом анализом сукоба оца и сина.

Ридли Скот ради прецизне књиге снимања, познат је по продуженим или редитељским верзијама филмова („Истребљивач”), као и по великом броју камера на снимању, што је дозвољено само одабраним редитељима, па дијалошке сцене снима са две или више камера, чиме глумцима омогућава континуитет у игри. Због тога га чланови његове екипе често називају тиранином.

У анализи дела Ридлија Скота критика се слаже да је врсни занатлија, али је подељена око жанровских одредница његових дела. Једни га називају жанровским редитељем, јер је жанр препознатљив скоро у сваком његовом филму, док други сматрају да жанр у његовим делима „никада није чист”. Критика истиче да је Скот непогрешив у одабиру глумаца са којима дуго и исцрпљујуће ради, што резултира одличним креацијама.

Иако је освојио доста награда, али не и „Оскара” за режију, и иза себе има филмове које би многи пожелели, Скот не крије да је највише научио гледајући дела Стенлија Кјубрика, као и да му је омиљени филм „Седам самураја” Акире Куросаве.

Задовољавајући своју склоност ка истраживању и авантури, Скот ће наставити да задовољава нашу глад за новим темама и прецизно режираним делима. Од њега ћемо увек добити оно што очекујемо.