И ловишта на мигрантској рути

Суботица – У Ловачкој кући „Храстовача” у великом отвореном камину разгорела се ватра, ка чијој топлини хитају сви који уђу из мразом оковане околне шуме. Амбијент са мноштвом ловачких трофеја, потпуно прилагођен уобичајеним гостима, али Ловачки дом је тренутно празан. „Морао сам да откажем великом броју ловачких тура, а овде су се претходних година смењивали ловци из Аустрије, Немачке или Шпаније, који лове високу дивљач. Прихватали смо само оне који су спремни да лове са чеке”, објашњава за „Политику” Норберт Гараи, референт лова и осталих ресурса на ловишту „Суботичке шуме” којима газдују „Војводинашуме”.

„Храстовача” се налази у насељу Макова седмица, на североистоку суботичког атара, а специфично је по томе што унутар отвореног ловишта „Суботичке шуме” које се простире на 6.130 хектара, има и ограђен простор од 530 хектара са статусом посебне намене, а у њему су смештене животињске врсте које не припадају овом поднебљу: муфлони, јелен лопатар и дивље свиње.

Муфлон је на суботички песак доспео заслугом једног од ранијих директора који их је увезао из Словеније, данас имају око 120 муфлона, 80 вепрова и јелена лопатара. Као дивљач која није аутохтона на овом поднебљу они се налазе унутар ограђеног простора, гатера, и о њима се води брига током читаве године, тј. обезбеђује им се посебна, додатна исхрана. За дивљач у отвореном ловишту храна се износи од октобра до краја марта, до почетка вегетације. На годишњем нивоу, ово ловиште потроши седам тона детелине, до 40 тона кукуруза у клипу и седам тона жита и јечма. С друге стране, оно је и изузетан извор прихода, Гараи објашњава да ловци овамо долазе због трофеја, па кљове одраслог вепра стају хиљаду евра, рогови муфлона од око 70 центиметара од 1.500 до 3.000 евра, а рогови и лобања јелена лопатара од 500 до 3.000, у зависности од тежине. Годишње се у овом ловишту одстрели између 150 до 170 дивљачи. Муфлони се лове током читаве године, а остала дивљач по ловном календару.

Међутим, сада су све те активности готово замрле. Северни крак гатера је најсевернија тачка Србије, од границе са Мађарском удаљен је свега 100 до 150 метара, и тако се нашао на рути миграната који већ две године свакодневно крстаре овим ловиштем и гатером.

„Због миграната нисмо смели да дозволимо улазак ловаца, и отказали смо све посете. Осим тога, трпимо и велику штету, мигранти опремљени маказама секу жичану ограду гатера, а километар те ограде кошта 10.000 евра. Нас има свега петоро запослених, а једна особа свакодневно брине о девет километара дугој огради, поправља је и крпи да нам животиње не би изашле. Ипак, имали смо неколико случајева да су дивље свиње и јелени лопатари изашли у отворено ловиште. Све ово ремети наш рад, али и дивљач тражи мир. Морали смо да докупимо и 2,5 километара нове ограде, али је још не монтирамо у страху да је мигранти поново не исеку, прича нам Гараи, додајући да већ три године имају у плану и да освеже матично стадо муфлона, и јелена лопатара, али оклевају да уђу у тај процес због кризе са мигрантима.

Упућује нас на „Суначни салаш”, некада једно од првих породичних газдинстава са органском пољопривредом, али одавно напуштено. У полуразрушеном објекту тренутно је девет миграната из Авганистана. Већ неколико пута су покушали да пређу у Мађарску, али без успеха, због ограде, термовизијских камера, полиције са псима. И они са собом носе маказе за жицу, а овакве групе миграната које избегавају свако регистровање и одлазак у кампове и лутају простором у нади да ће ући у ЕУ овде су стална појава.