Порези тање локалне буџете

Ужице – Грађани Ужица ће и ове, као и прошле године, платити у просеку мање износе пореза на имовину него што су чинили у првој половини ове деценије. У складу је то са законским прописима, јер кад падају цене некретнина, као што се овде догађа, смањују се и пореска задужења. Нека било шта буде јефтиније, веле на ту тему Ере, не марећи што им градски буџет – од кога сви хоће уредне улице, улагања у активности и развој, многи и редовне плате – може бити „краћи” услед мањег прилива прихода од тог пореза.

О овоме нам је, поредећи претходне и ову пореску годину у граду на Ђетињи, говорио Зоран Аџић, градски већник за буџет и финансије. Он предочава податке да су 2015. године укупна задужења пореза на имовину од физичких лица у Ужицу износила око 137 милиона динара, прошле око 130, а у овој години биће за још десетак милиона мање. А тај порез је трећи по значају приход у локалном буџету.

– Разлог за пад је у овдашњем промету некретнина: станова, кућа, локала, шумског и пољопривредног земљишта, од чега по закону зависи обрачун пореског задужења. Пре неку годину, рецимо, овде је било и продаје скупљих некретнина, један предузетник је купио пословни простор на најбољој локацији у граду по изузетно високој цени од 4.000 евра за квадратни метар. У протеклој години, која је основица за овогодишњи порез, промета је било прилично (укупно 257 на градском подручју), али по знатно нижим ценама – каже Аџић.

Отуда су, наставља он, и просечно нижа задужења пореза. Једино ће у односу на 2016. годину нешто више (за десетак одсто) платити власници станова у првој и другој ужичкој зони (у првој се продајна цена квадрата са 77.940 попела на 85.683 динара). За куће порез је исти као лањски, али је за пословни простор нижи готово за трећину.

– Мањи порези су и за села, код шумског и пољопривредног земљишта. Ту је, у четвртој зони, у прошлој години продајна цена квадрата шумског била 89, а у овој 77 динара, док је пољопривредног са 100 спала на 76 динара. Грађанима, дакле, следују нешто мањи издаци, али је то укупној маси буџета приличан ударац – оцењује наш саговорник.

Суштину проблема он ту види у важећим законским одредбама из ове области, које запостављају мање градове и средине суочене с недовољним прометом некретнина.

– Опредељење законодавца можда је и оправдано у великим градовима, где се овакав начин обрачуна може нивелисати већим бројем промета стамбеног и пословног простора. Међутим, тамо где је тога мало, дешава се да локални буџет дугорочно губи, јер по продаји бољих и вреднијих некретнина на добрим локацијама, којих је недовољно, годинама потом нема могућности за сличан порески прилив. Овај закон, очито, више је предвиђен за развијене тржишне економије него за наше прилике. Законска решења у овој области требало би да уваже и критеријуме квалитета непокретности, а не само њену старост и зону у којој се налази – сумира Аџић.

У Ужицу, додаје он, важи правило да се „не продаје локал него локација”. Ипак, овде прва најатрактивнија зона не захвата само најужи центар већ иде и до насеља Теразије и Доварје на периферији, где су цене некретнина, ако ико хоће да их купи, неупоредиво ниже него на главној улици.

– На целом том простору важи иста пореска политика. На приговор људи да нам је онда потребан већи број зона, реално се поставља контрапитање како онда при слабој тражњи и продаји имати минимум три промета (која закон тражи) у свакој од зона, јер ће се у противном увек обрачунавати исти порези – закључује градски већник за буџет и финансије.