Конкурс за Кинеску четврт

Нови Сад – Многи Новосађани ни до данас нису преболели рушење Жуте куће на Лиману поред Дунава и Штранда, која је осамдесетих година прошлог века била место грађанског активизма младих, уметника и музичке авангарде. Нове генерације касније су освојиле оближњу Кинеску четврт, што је популарни назив за локацију напуштене фабрике завртња „Петар Драпшин”, која ће сада делом бити срушена, а делом реконструисана.

Због тога ће уметници, активисти, мале занатлије, музичари, клубови, Студентски културни центар „Фабрика” и други који су ту смештени на легалан или нелегалан начин морати да изађу из просторија, а Кинеској четврти град је наменио улогу креативног дистрикта за младе. Плац је градски и град ту жели да види Омладински креативни полис, по истоименом пројекту уписаном у „књигу” којим је Нови Сад конкурисао у Бриселу и добио титулу Европске престонице културе за 2021. годину.

План предвиђа обнову око 55 одсто постојећих објеката и изградњу нових кроз јавно-приватно партнерство. Процењено је да би за реконструкцију напуштених складишта град требало да издвоји четири милиона евра. За нове објекте град би дао 1,65 милиона, а приватни инвеститори уложили би 9,5 милиона евра. Још милион и по евра процењени су градски трошкови за инфраструктуру и јавне просторе.

Креативни дистрикти постоје и у другим градовима који су били европске престонице културе, попут мађарског Печуја, али тамо је за разлику од Новог Сада био расписан јавни архитектонско-урбанистички конкурс, указује Друштво архитеката Новог Сада. То друштво тражи да ЈП „Урбанизам” у нацрт плана детаљне регулације Кинеске четврти са Чешким магацином уврсти баш такву обавезу. Наиме, без јавног конкурса, приватни инвеститори ће правити своје пројекте па постоји бојазан како ће то на крају изгледати, каква ће намена бити, колико културе, а колико комерцијалних садржаја.

„Не треба ништа ново да измишљамо, нити план детаљне регулације који је 'Урбанизам' припремио треба да падне, већ само треба да се примене добра искуства оних градова у које су због тога водили екскурзије”, каже за „Политику” председник ДаНС-а Слободан Јовић, дан након што се на јавној седници градске комисије за планове повела бурна полемика грађана, чланова удружења и корисника Кинеске четврти.

Већ само помињање приватних инвеститора који би ту градили изазвало је скепсу, па је градски урбаниста Дарко Полић морао да убеђује присутне да у Кинеској четврти неће бити простора за становање.

„Нису то неки 'зли' инвеститори. Нема пуно њих који би уложили новац у културу”, рекао је Полић.

По пројекту Омладинског креативног полиса, ту су планиране различите активности из области уметности (визуелне, извођачке и друге), али би корисници били и из области ИТ технологија, занатлије, мале компаније у креативним и културним индустријама, као и угоститељи.

„Не знам како је то ИТ област културе. И не разумем шта то значи приватни инвеститор у култури”, каже председник ДаНС-а Јовић, указујући да такви инвеститори свакако имају свој интерес.

Један од садашњих корисника Кинеске четврти Мирко Косановић држи тамо радионицу за електро-радове и, како наводи, упошљава 55 људи, а сваки месец „Пословном простору” плаћа 120.000 динара, а „Чистоћи” око 10.000.

„Није тачно да град нема користи од Кинеске четврти. Сад ће неко булдожером да дође, па да нас истера напоље”, коментарише. Он за наш лист каже да је ипак свестан да ће морати да напусти простор, али да му је највећи проблем неизвесност, јер нико не говори о року за исељење.

Коначну одлуку о плану детаљне регулације Кинеске четврти доноси Скупштина Новог Сада.