Димне бомбе из Приштине

Активирање 57 оптужница за ратне злочине у Приштини, само дан после хапшења Рамуша Харадинаја јасно показују најмање три мотива и три одлике.

Да су одавно и тајно припремљене, исфабриковане и спремљене као димне бомбе, да су неетичке и сасвим етничке.

Спремане као утеха кад почне да ради суд за ратне злочине такозване ОВК, бачене су принудно нешто раније него што је планирано у медијски простор не би ли „реципроцитетом” уплашиле и фрустрирале политички врх у Београду али и све Србе, не само на КиМ.

То што нису објављена имена и презимена оптужених, довољно и сасвим јасно показује намере аутора.

Те „штих оптужнице” говоре о критеријумима како приштински тужиоци виде и тумаче ратне злочине али и какав предзнак имају људи са листе.

Наравно да кад се не знају имена, колективни и појединачни страх свих одраслих Срба на КиМ може само да буде појачан јер већ добро знају и одавно су прозрели челнике те парадржаве.

Поред Унеска, Интерпол је међународна организација у коју Косово није успело да уђе, иако се за то бори још од 2010. године.

Тако да се њихове потернице неће јавно видети, ако их Еулекс не прогура, па је то још једна повољна околност по Приштину а неповољна по Србе, јер немају за сада могућност за увид већ само за страх.

А он је покретач исељавања и бежања из тог караказана. Да то не раде сами етнички најбројнији у покрајини него уз свесрдну помоћ и Еулекса и осталих заинтересованих фактора, јасно је препознатљиво по уиграним и лепо подељеним улогама сваког од њих.

Пуштени „балони”, отворено речено, служе и за смиривање бунта косовских Албанаца кад дође ускоро на ред оснивање суда за ОВК, али и за распршене жеље за оснивањем некакве војске Косова.

Хашим Тачи је још пре годину и по дана, после посете Сједињеним Државама дошао са поруком да је Вашингтон дао зелено светло да почне са припремама за формирање војске Косова, која би деловала у оквиру НАТО-а.

Тачију на путу да од Косовских безбедносних снага (КБС) направи косовске оружане снаге стоје препреке јер је Косово још протекторат УН и по међународном праву део Републике Србије.

Потписивање Кумановског споразума омогућило је Савету безбедности УН да 10. јуна 1999. године усвоји Резолуцију 1244, на основу које се на Косову и данас налазе снаге НАТО-а (Кфор), а која предвиђа да ниједна друга војска тамо не може бити присутна. Ако би се све грубо занемарило и Косово оформило своју војску која би радила и деловала у оквиру НАТО-а, ова војна алијанса би имала, формално гледано, паралелне снаге на терену.

Сада, после Трамповог ставе о позицији НАТО-а и препозиционирања светских али и регионалних односа снага, суд за ОВК – да, а војска Косова – не, остају само „димне оптужнице”. Харадинај је ту само колатерални играч. Да одседне и трећи пут у Хагу – није немогуће а за Србе ће остати злочинац и ништа друго.