Dimne bombe iz Prištine

Aktiviranje 57 optužnica za ratne zločine u Prištini, samo dan posle hapšenja Ramuša Haradinaja jasno pokazuju najmanje tri motiva i tri odlike.

Da su odavno i tajno pripremljene, isfabrikovane i spremljene kao dimne bombe, da su neetičke i sasvim etničke.

Spremane kao uteha kad počne da radi sud za ratne zločine takozvane OVK, bačene su prinudno nešto ranije nego što je planirano u medijski prostor ne bi li „reciprocitetom” uplašile i frustrirale politički vrh u Beogradu ali i sve Srbe, ne samo na KiM.

To što nisu objavljena imena i prezimena optuženih, dovoljno i sasvim jasno pokazuje namere autora.

Te „štih optužnice” govore o kriterijumima kako prištinski tužioci vide i tumače ratne zločine ali i kakav predznak imaju ljudi sa liste.

Naravno da kad se ne znaju imena, kolektivni i pojedinačni strah svih odraslih Srba na KiM može samo da bude pojačan jer već dobro znaju i odavno su prozreli čelnike te paradržave.

Pored Uneska, Interpol je međunarodna organizacija u koju Kosovo nije uspelo da uđe, iako se za to bori još od 2010. godine.

Tako da se njihove poternice neće javno videti, ako ih Euleks ne progura, pa je to još jedna povoljna okolnost po Prištinu a nepovoljna po Srbe, jer nemaju za sada mogućnost za uvid već samo za strah.

A on je pokretač iseljavanja i bežanja iz tog karakazana. Da to ne rade sami etnički najbrojniji u pokrajini nego uz svesrdnu pomoć i Euleksa i ostalih zainteresovanih faktora, jasno je prepoznatljivo po uigranim i lepo podeljenim ulogama svakog od njih.

Pušteni „baloni”, otvoreno rečeno, služe i za smirivanje bunta kosovskih Albanaca kad dođe uskoro na red osnivanje suda za OVK, ali i za raspršene želje za osnivanjem nekakve vojske Kosova.

Hašim Tači je još pre godinu i po dana, posle posete Sjedinjenim Državama došao sa porukom da je Vašington dao zeleno svetlo da počne sa pripremama za formiranje vojske Kosova, koja bi delovala u okviru NATO-a.

Tačiju na putu da od Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) napravi kosovske oružane snage stoje prepreke jer je Kosovo još protektorat UN i po međunarodnom pravu deo Republike Srbije.

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti UN da 10. juna 1999. godine usvoji Rezoluciju 1244, na osnovu koje se na Kosovu i danas nalaze snage NATO-a (Kfor), a koja predviđa da nijedna druga vojska tamo ne može biti prisutna. Ako bi se sve grubo zanemarilo i Kosovo oformilo svoju vojsku koja bi radila i delovala u okviru NATO-a, ova vojna alijansa bi imala, formalno gledano, paralelne snage na terenu.

Sada, posle Trampovog stave o poziciji NATO-a i prepozicioniranja svetskih ali i regionalnih odnosa snaga, sud za OVK – da, a vojska Kosova – ne, ostaju samo „dimne optužnice”. Haradinaj je tu samo kolateralni igrač. Da odsedne i treći put u Hagu – nije nemoguće a za Srbe će ostati zločinac i ništa drugo.