Слика краљице Наталије у Предићевом попису

Портрет краљице Наталије Обреновић који је насликао Урош Предић и које је јавности недавно представљено у конзулату Србије у Торонту, налази се у регистру Народног музеја у Београду у попису који је начинио лично сликар Урош Предић (1857–1953). У тој евиденцији Предић напомиње да је слика нестала у мајском преврату 1903. године, заједно са још неким његовим сликама као што су „Мали библиофил” и „Биће белаја”, слика са дечјом тематиком.

По речима Петра Петровића кустоса збирке српског сликарства 18. и 19. века Народног музеја у Београду, краљ Милан Обреновић је имао две-три Предићеве слике, али претпоставља се да је краљица Наталија видела Предићеву изложбу 1878. године у Грађанској касини и да је тада, вероватно, наручила израду свог портрета. Портрет је настао у атељеу, вероватно на основу фотографије. Реч је о слици мањег формата (58 са 44 центиметра) са целом фигуром.

(/slika2)– То је време када је Предић још живео повучено у Орловату, још није био у Београду. Он није имао неки ближи контакт са двором. Урош Предић није превасходно био портретиста као, на пример, Паја Јовановић, али ово дело је сведочанство његовог реализма у сликарству. Постоји мала забуна када је реч о датуму настанка слике, портрета краљице Наталије Обреновић. Наиме, Предић је записао да је слика настала 1878, а на њој пише 1890. Међутим, ако имамо у виду да је сликар састављао овај попис по сећању, онда је вероватно да је реч о датуму који је потписан на слици. Током свих ових година нисмо имали ниједну информацију да је Предићева слика била на некој аукцији – каже Петар Петровић.

Породица Сретеновић из Торонта је крајем прошле године, тачније у новембру на 150. годишњицу Предићевог рођења, купила ову слику код лондонске аукцијске куће „Бонамс”.

Слика се, као што су јуче пренели медији, претходно налазила у Француској у приватној колекцији француског новелисте Пјера Лотија (1850-1923), која слови за једну од најзначајнијих приватних колекција у Европи. Спекулише се и да је ова слика могла да доспе у неку аукцијску кућу и после смрти краљице Наталије, када је и њена француска резиденција у Бијарицу отишла на лицитацију.

Породица Сретеновић власник је и – историчарима уметности такође непознатог дела – „Жене у српској народној ношњи”, на којем је Полексија Тодоровић (1848–1939), супруга српског сликара Стеве Тодоровића и кћерка Матије Бана.