Ђелић: Моја имовинска карта може да шокира

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, слови као један од кандидата за могућег наследника Војислава Коштунице на месту премијера, уколико Демократска странка дође у прилику да формира владу после избора 11. маја. Он, међутим, каже да ће о томе одлучити председник Борис Тадић и ДС, „кад за то дође време”, јер је то „најмање важно питање”, те да је „најважније да грађани потврде европски курс наше земље и да будемо у стању да радимо на свих пет приоритета: очувању интегритета државе, евроинтеграцијама, борби против корупције, сарадњи са Хашким трибуналом и подизању животног стандарда”.

– Моја је идеја да радим у интересу земље, а позиција је мање битна – каже Ђелић за „Политику”, а на поновљено питање да ли би пристао да поново будете потпредседник владе или само министар, одговара – Моја мотивација је да мењам Србију набоље. Како се то зове, много је мање битно.

Један сегмент кампање ДС-а, судећи по њеном почетку, своди се на ширење страха због могућег доласка радикала на власт.

– Не бих се сложио са таквом оценом, већ бих то назвао одговорним разјашњавањем последица избора. Две предложене политике имају веома различите исходе. Са једне стране, имате политику одбране територијалног интегритета, кроз све веће присуство у форумима где се о томе одлучује, јачање економије кроз даље привлачење директних инвестиција и отварање нових радних места. Са друге стране, имате политику обустављања европских интеграција, док европски комесари не одговоре на питања за која нису надлежни. У тренутку кад сви раде све што је могуће да се прикључе ЕУ, Србија би била једина која каже да због тога што јој је један број чланица ЕУ нанео неправду, не жели да иде ка Европи, а окружени смо Европом. А кад знате да је две трећине наше размене са Европом, да око 85 одсто укупних инвестиција у нашу земљу долази из земаља ЕУ, хајде да запитамо каква ће бити одлука просечног инвеститора, који може да одлучује да ли ће да инвестира у Румунију и Бугарску, које су чланице ЕУ, или у Србију која се сукобљава са ЕУ. Одговор је веома лак.

Из овога се намеће питање колики је заправо страх од самих радикала, а колико страх од реакције ЕУ и Запада на могућу победу СРС-а?

– Не желим, нити имам разлога, да сејем неки катастрофизам. Да ли ће бити уведене санкције? Неће. Али ће доћи до тихог бојкота. Сама могућност да дође до такве политике довела је до тога да „Стандард енд пурс”, („Standard and Poor’s”), која је једна од три агенције које оцењују погодност улагања у свим земљама у свету, спусти за један степен очекивања у погледу наше будућности. А у образложењу стоји да је то због ризика да се обустави европски пут.

Колико Вам реално звучи могућност да Србија уђе у ЕУ и онда као чланица Уније блокира улазак Косова у ЕУ? Ту опцију заговара председник Србије Борис Тадић.

– Мало се зна да се у одлуци о изменама и допунама Програма о партнерству ЕУ са земљама Западног Балкана, која је објављена 10. марта 2008. године, помиње да партнерство ЕУ са земљама Западног Балкана покрива Србију са Косовом, по Резолуцији 1244. Све док постоји иједна земља у ЕУ која не признаје Косово, ЕУ ће на тај начин наставити да третира Србију, те нема бојазни да ће бити промењен текст Споразума о стабилизацији и придруживању, као што се говорило, где се у члану 135. такође спомиње наш суверенитет над Косовом.

Владимир Тодорић, који је био Ваш правни саветник, не верује да би ико у Бриселу желео да дође у ситуацију да једна чланица блокира пријем земље коју би већина земаља желела да види у Унији. Конкретно, да Србија блокира улазак Косова у ЕУ.

– То нема никакве логике , јер требало би да прво све земље чланице признају Косово да би било примљено у ЕУ. Како може Шпанија или Румунија да гласа за пријем Косова које не признаје?

И пред Србијом ће бити доста услова за улазак у ЕУ. Могуће је да ће један од њих бити управо признавање независности Косова.

– Никада нећемо признати независно Косово. Никада нећемо трговати Косовом.

Дакле, ако се постави дилема Косово или ЕУ...

– Она се неће поставити, нити је ико поставља. Наша политика је јасна и Косово и Европа.

За сад. Али шта ће бити ако је постави?

– Одбићемо је. То сви знају. Зато се и не поставља.

Најаве о могућој промени текста ССП, међутим, долазе из високих дипломатских кругова.

– То су све спекулације. Оно што се парафира није могуће мењати без заједничке сагласности свих, значи не само Србије, него и оних земаља ЕУ које нису признале Косово.

ДС је у коалицији са ЛСВ, али не и са ЛДП-ом. Зашто мислите да ће ЛСВ боље од ЛДП-а бранити Косово, кад су ставови ових партија по том питању идентични?

– Сви који су у коалицији са нама сагласили су се са политиком ДС-а око Косова.

У којој сте земљи порески обвезник?

– У Србији, наравно. Ја сам порески обвезник наше земље. Наша пореска управа има све папире. И наши грађани треба да знају да је моја имовина проверљива, легитимна и законита.

Колика је пореска основица и колики сте порез платили?

– Порез је плаћен у потпуности у складу са законом . Један сам од значајнијих пореских обвезника у Србији. За то постоје докази. Свестан сам да су те суме велике за наше грађане, као и за грађане са запада. Подсетио бих да сам био први Србин сувласник највеће консалтинг фирме у свету, „Мекинзи енд компани” („McKinsey & Co.”) и имао сам приходе од 150.000 евра у последњој години док сам био тамо. По изласку из владе Зорана Живковића, постао сам директор за Источну Европу највеће европске банке, „Креди агрикол”. А таква институција ме је темељно проверила пре него што ми је поверила на управљање пласмане које се мере милијардама евра. Моја плата је била 250.000 евра годишње, нето. Уз то, те институције често омогућавају топ менаџерима да суинвестирају, чиме се менаџери стимулишу да повећају вредност целе институције којом руководе. То је био случај и са суинвестицијом коју сам имао са „Креди агриколом” у фирми која је поседовала акције „Меридијан банке”. Нисам ја добио бесплатне акције, па сам после њиховом продајом по тржишној вредности остварио профит. Послодавац ми је обезбедио кредит, да акције купим по тржишној вредности у датом моменту, са гаранцијом да ће их откупити назад, по новој тржишној вредности у одређеном тренутку. Стимулација је само у томе да се мери колико је напредовала цела банка у време док сте ви управљали њом. И, наравно, тај удео сам продао кад сам ушао у Владу Србије и од тада немам више ниједан привредни интерес у нашој земљи. Никоме није пријатно да му сви вире у џеп, али мислим да грађани имају право да знају одакле паре нашим политичарима. За све моје тврдње папире имају сви надлежни органи. Спреман сам за све провере које грађани буду желели.

Ево инстант провере. Колико сте добили продајом удела у „Меридијан банци”?

– Све информације су доступне у мом имовинском билансу. Приход је реинвестиран у хартије од вредности чија цена зависи од светских берзи. Чињеница да сам имућан, за мене је само гаранција моје слободе и независности и ослобађа ме било каквог притиска са било које стране. Нико не мора да финансира студије моје деце или било шта друго. Свестан сам да суме које сам навео у имовинској карти могу некога и да шокирају. Ја сам радио у самом врху светских финансија.

Кажете да сте продали акције у „Меридијан банци”. У закључцима Одбора за решавање о спречавању сукоба интереса, међутим, како је то пренео председник одбора Милован Дедијер, пише да сте пренели акције и правo гласана неког другог.

– Не, то је погрешно пренето. Закључком самог одбора од 29. јуна 2007. године се јасно каже да је удео продат, да сам све пријавио и да нема сукоба интереса.

Да ли сте у пореској пријави, с обзиром да сте и даље власник 3000 акција фирме „HouseofEuropeInvest” у Холандији, навели и приходе које је остварила та фирма?

– Сваки приход, који као акционар реализујем, пријављујем и плаћам порез.

Има ли та фирма добит.

– Те инвестиције су ван Србије и на тржишту су капитала, а видели сте да су у последње време сва тржишта капитала значајно пала.

Изјавили сте у фебруару 2007: „Кад постанем премијер, даћу међународној ревизорској кући да испита моје финансијско стање и тај извештај ћемо публиковати”. Да ли то нисте урадили зато што нисте постали премијер или због нечег другог?

– Предлажем још боље решење – да се измени Закон о спречавању сукоба интереса, тако да сви функционери обелодане имовину и желео бих да у новом сазиву скупштине дође до ревизије финансија свих кључних функционера. Да то рашчистимо једном за свагда. Ја сам на то спреман.

-----------------------------------------------------------

Спречићемо препродају уља

Војислав Коштуница каже да је највише инвестиција у земљу дошло за време његове две владе. Имате ли поређење са периодом претходних влада Зорана Ђинђића и Зорана Живковића?

– Можемо само бити задовољни што су инвестиције почеле да пристижу у већој мери у нашу земљу. Тачно је додуше и да у последње две године у томе доминира приватизација у области телекомуникација и продаја наших банака. Са друге стране, у много тежим околностима, на почетку процеса приватизације, одрађене су приватизације које су обезбедиле додатна, значајна средства за инвестиције, за унапређење тих предузећа која су сада водећи извозници из наше земље. У 2007. години, од укупно 3,1 милијарде директних инвестиција, чак 70 одсто су гринфилд инвестиције. То су оне најквалитетније, то је нешто сасвим ново или развијање онога што је већ приватизовано.

Људе конкретно сада интересује шта је са уљем. Нема га, а и тамо где га има кошта и по 230 динара.

– На хитном састанку који сам сазвао са представницима уљарске индустрије добио сам потврду да уље „дијамант” неће поскупети и да остаје на цени од 109,5 динара по литру и да имају довољно залиха. Са министром Бубалом и Милосављевићем смо се договорили да ћемо предузети све кораке да спречимо препродају уља и да акцијом бесплатне поделе семена сунцокрета повећамо засејане површине на 200. 000 хектара тако да после овогодишње сетве цена уља буде још приступачнија.