Од музике са тротоара до уметничке форме

Пре једног века чланови састава „Ориџинал диксиленд џес бенда” (Original Dixieland Jass Band) исписали су историју снимивши прву џез плочу. Музичари из Њу Орлеанса, окупљени у овом саставу, 26. фебруара у једном њујоршком студију одсвирали су две композиције – „Livery Stable Blues” и „Dixieland Jass Band One- Step”, које су се нашле на плочи коју је 7. марта објавила кућа „Виктор токинг машин компани”.

Тај 26. фебруар најважнији је датум за џез, откако овај жанр постоји, истиче у разговору за „Политику” музичар Владимир Рацковић, иначе уметнички руководилац „Београдског диксиленд оркестра”, који свој састав назива путујућим музејом историје џеза:

– Та мала пластична плоча са само две композиције први је материјални доказ постојања ове уметности, која је једна од најважнијих културолошких творевина 20. века. Плоча је те давне 1917. произведена за репродукцију од 78 обртаја у минуту, што савремени грамофони одавно не подржавају. Данас нема много тих првих примерака, и у колекционарским размерама они представљају право богатство. Нико поуздано не зна колико су чланови „Original Dixieland Jass Banda” били свесни значаја овог подухвата. Хроничари бележе да је један оркестар пре њих одбио снимање ове плоче, из бојазни да ће други музичари, темељно преслушавајући снимак, „поскидати” виртуозне бравуре њихових солиста и с тим знањем им преотети послове – прича Рацковић.

Наш саговорник напомиње да се џез од почетка мењао:

– Од музике са тротоара Њу Орлеанса прерастао је у музику за плес. Оркестри су били све већи (до 20 људи) и свирали у великим балским дворанама. Онда су криза и рат све променили: економски су постали одрживи само мали састави, а из балских сала се прешло у мале клубове. Од лаке музике џез је прешао у интелектуализам и постао истинска уметничка музика. Тако је и данас – сматра Рацковић.

Он наглашава да не може да се издвоји један, најсветлији тренутак у вековној историји џеза:

– У различитим историјским тачкама неколико великих џез уметника директно и снажно утицало је на његов развој, утицај и значај. Како, осим по епохи, рангирати квалитет Луиса Армстронга, Чарлија Паркера, Еле Фицџералд, Мајлса Дејвиса, Винтона Марсалиса...

„Београдски диксиленд оркестар” ће овај „празник џеза”, већ традиционално, обележити сутра увече великом музичком прославом, уз подршку Секретаријата за културу града Београда:

– Наш оркестар пуних 10 година обележава „рођендан џеза” и природно је да то учинимо и на његову стогодишњицу. Урадићемо то у свечаној сали „Академије 28” тачно на дан јубилеја. Концерт ће врвети од изненађења, високих званица и гостујућих уметника највишег ранга. Покушаћемо и да аудио-визуелно забележимо овај догађај, који ће као такав остати будућим џез поколењима – истиче Рацковић, који већ 16 година предводи „Београдски диксиленд оркестар”.

Као једини диксиленд састав на Балкану, који се бави раним џезом, објавили су шест албума и одржали стотине концерата у Србији и иностранству. Последњи албум „All That Jass” изашао је 2015, а иако имају спреман материјал за три дискографска пројекта, за њихову реализацију, како истиче Рацковић, нема средстава:

– И дискографија је у кризи, јер примат преузимају друге, данас напредније дигиталне форме пласмана музике: друштвене мреже и специјализовани интернет музички канали. Оно што може бити занимљиво, јесте издавање винилне плоче са старим снимцима.