Купање у пустињи

Либија има нешто мање становника од Србије, двадесет пута је већа и има два мора – Средоземно и пустињско. У души Либијца љубави је више за пустињско него за право море. Мир и мирис пустиње, меку топлоту "гиблија", пустињског ветра, може дубоко да осети само њихова душа. Док скамењено седи у широкој галабији и пије јак, врућ, заслађен чај – који хлади!? – Либијац осећа море као широк пут освајача.
Триполи је зато мешавина домородачких и освајачких архитектура. Поред минарета џамија дижу се и торњеви католичких цркава.

Видљива је и Мусолинијева империјална архитектура, али и она из времена Римског царства. Сто тридесет километара источно од Триполија остаци су римског града Лептис Магне, у којем је рођен император Септимије Север. Родно место је уздигао до величине Картаге и Александрије. Данас су очувани стубови базилика, славолук, скоро у потпуности театар, купатила. Историчари уметности сматрају да се на поду калдаријума, хладног купатила, налази најлепши мозаик античке ере – исцрпљени гладијатор.

Просечни Либијац нигде не жури. "Букра иншалах" (сутра, ако Алах дозволи) узречица је оних који забораве на пословни састанак. Трговина на пијаци је облик дружења у којем је важно имати времена. Уколико нешто купите код хаџа, обично старијег Либијца који је био на хаџилуку, постајете његова повлашћена муштерија. Сваког следећег пута он ће спустити цену, послати дечка да носи купљено до куће, послужиће чај, а највиши степен поверења је да муштерију остави саму у радњи! "Ако ти данас узмеш од мене, Алах ће сутра од тебе", објасниће ширину свог поверења.

У либијском друштву мушкарац је доминантна фигура, жене не излазе на улицу без пратње родбине, прељубници се јавно каменују, странкиње не смеју да имају гола леђа или мини сукње – по голим леђима може неко у пролазу да их засече жилетом!?

Гости се поштују и показује им се посебна наклоност, која Европљанима може да смета. Ако Либијац позове на вечеру у девет, то не значи да се тада седа за сто. По неколико сати се слушају канун и ута (национални инструменти), грицкају пистаћи и пијуцка виски (домаћини поштују исламске забране и не пију алкохол). Тек негде око два ујутру прелази се на други тепих где је постављена ниска трпеза. Особу коју домаћин стави себи с десне стране нарочито ће угостити – из једне од лимених посуда у којима је храна сервирана, захватиће руком и од тога ће међу прстима направити куглицу, затим ће ту куглицу гурнути госту у уста. Од госта се очекује да залогај поједе с климањем главе.

Штета је пропустити купање сапуном од маслиновог уља, на граделама свежег пешикана, мало кус-куса јер је љут и – кулирање. Од Либијаца вештину кулирања вреди научити.