Царичин град се припрема за Унеско

Лесковац – Познати рановизантијски локалитет Јустинијана Прима, познат као Царичин град, за неколико година би могао да се нађе на списку Светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско. О овој могућности недавно су у Лесковцу разговарали представници Народног музеја у овом граду, Републичког завода за заштиту споменика културе и Археолошког института. Да би се овај локалитет недалеко од Лебана нашао у тако елитном светском друштву, потребно је још пуно тога урадити, не само у поступку номинације, него и на самом локалитету. Републички завод већ је конкурисао за неколико пројеката који се односе на конзервацију мозаика и на израду заштитне конструкције, а за средства за пројекте на овом локалитету конкурисао је и Завод за заштиту споменика културе у Нишу.

– Локалитет најпре морамо да доведемо у такво стање да будемо задовољни његовим изгледом, а тек онда ћемо радити номинациони досије који је више техничка ствар и представља канцеларијски посао. Много је обилнији посао који треба урадити пре тога, али се надам да ћемо у наредних неколико година учинити помак у што бољем презентовању локалитета, истиче за „Политику” Брана Стојковић Павелка из Републичког завода за заштиту споменика културе.

На питање шта тачно подразумевају ти радови, наша саговорница одговара:

– То је пре свега конзервација мозаика у епископској базилици на акропољу и за то већ постоји пројекат у Заводу. Да би то могло да се изведе, потребно је да се направи заштитна конструкција која ће током радова и касније задржати те мозаике у стабилном стању. Ту је потом камена пластика, један од најрепрезентативнијих делова уметничке декорације налазишта, што је у научном свету познато. Неки капители са Јустинијановим монограмом, неки детаљи који су апсолутно признати. Радићемо на њиховом документовању, чишћењу, спремању за излагање. То су обимни радови и све то неће моћи да се заврши преко ноћи. То се неће завршити ни са номинацијом када она прође, јер тамо има и сувише објеката и значајне архитектуре, мозаика који морају да буду представљени, тако да ће то потрајати. Урадићемо највише шта можемо, наравно, уколико се све то финансира на одговарајући начин, сматра наша саговорница.

Партнери у том послу су и Завод за заштиту споменика културе из Ниша, Археолошки институт из Београда, који деценијама истражује ово јединствено налазиште из 6. века нове ере и Народни музеј у Лесковцу. Поред осталог, неопходно је да се најпре уреде имовинско-правни односи на сто хектара локалитета, као и да се израде детаљан урбанистички план и стратегија развоја за даље уређивање и конзервирање локалитета.

Вујадин Иванишевић, руководилац истраживања на овом локалитету, подсетио је да некада прођу и две, три или четири године, али да он сматра да смо на добром путу да скратимо те рокове који зависе од брзине прикупљања документације и њеног квалитета. Наравно, последњу реч имају представници Унеска.

Од античких локалитета са подручја Србије на списку Унеска се налази само Ромулијана (палата Галерија) која је у тај списак уврштена 2007. године. Прошле године уписани су и стећци, средњовековни надгробни споменици, наравно, ту си и наши средњовековни манастири. Поред Царичиног града, Влада Србије намерава да аплицира за упис у Светску баштину за следеће локалитете: Национални парк Ђердап, манастир Манасија, историјско место Бача и околине, Национални парк Шар планина, Рајац код Неготина, Смедеревска тврђава, специјални природни резерват Делиблатска пешчара, Ђавоља варош, Национални парк Тара са кањоном Дрине и границе римског царства.