Фијаско самита ЕУ

Дводневни самит Европске уније у Бриселу доживео је потпуни фијаско, изузев ако се успехом не сматра реизбор председника Европског савета Доналда Туска, који није био једногласан, како правила налажу, и који је изазвао блокаду заједничког саопштења.

Рад лидера Европске уније на нацрту декларације, која ће бити објављена 25. марта у Риму поводом 60. годишњице оснивачког уговора, потпуно је обележен неуважавањем пољског гласа против Тусковог реизбора у четвртак.

Иако су „за” гласале све државе осим Пољске, овакав исход гласања је показао да је пукотина у јединству ЕУ много већа него што се то чини на први поглед. Поготово што се већ из првих коментара премијерке Беате Шидло јасно видело да Варшава неће заборавити третман који је доживела на самиту у Бриселу. Пољска премијерка је упозорила да они који не поштују „принцип одбране националног права над силом не граде јединство него нејединство”.

„Нећу прихватити закључке самита јер самит неће бити валидан”, изјавила је она.

Управо тако се и догодило. Изостало је заједничко саопштење о закључцима Европског савета, а уместо њега је објављено саопштење председника ове институције у коме је наведено да је Европски савет расправљао о предложеном документу, да га је подржало 27 држава чланица, али није постигнут консензус „због разлога невезаних за његову суштину”. Агенције су известиле да се у тексту уз саопштење напомиње да „кад је реч о упућивању на Европски савет у приложеном документу не би требало подразумевати формално одобрење Европског савета као институције”. Европски портал „Политико” је оценио да је први дан дводневног скупа у четвртак завршен „драматичним одрицањем од одговорности”.

Саопштење после дводневног самита у Бриселу морало је да буде једногласно усвојено да би ступило на снагу, а требало је да садржи закључке преговора ЕУ о економији, миграцијама, нестабилности на Балкану и Тусковом реизбору.

Блокада коју је применила Пољска управо се уклапа у став источних чланица ЕУ поводом плана најутицајних чланица о даљем функционисању уније после брегзита, а који се кратко и незванично назива „ЕУ у више брзина”. Тај сценарио би, по свему судећи, на периферији оставио све државе источно од Аустрије.

Шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер јуче је покушао да умањи незадовољство појединих чланица, рекавши да план којим се омогућава земљама ЕУ да се интегришу различитим брзинама после брегзита, неће створити „нову гвоздену завесу”.

„Основа сваког сценарија о будућности Европе јесте да земље чланице наставе да се крећу заједно као унија. А Европа у више брзина значи да они који желе више могу да раде више”, објаснио је Јункер и подсетио да такви примери „удруживања” већ постоје унутар саме ЕУ, па и унутар еврозоне.

Туск је релативизовао значај плана ЕУ у више брзина, казавши да је неколико земаља чланица подржало ту идеју, али да је то само један од сценарија о којима ће се разговарати.

„Неки очекују систем који ће смањити унутрашње везе у ЕУ, а ојачати улогу земаља чланица у односу на унију. Други опет желе дубљу интеграцију, иако би се то односило само на неке земље чланице. Све те могућности су предвиђене тренутним Европским уговорима. Када разговарамо о будућим сценаријима за Европу, наш основни циљ јесте јачање међусобног поверења и јединства”, поручио је Туск.

Ни немачка канцеларка Ангела Меркел није се много потрудила да развеје страх и негодовање дела ЕУ рекавши да је „мото ЕУ да стојимо уједињени у разноврсности”. Она је признала тешку ситуацију у односима између чланица, али је похвалила напредак на пољу безбедносне и одбрамбене политике на самиту.

„Сложили смо се да је битно да одбрамбена политика ЕУ треба да буде комплементарна НАТО-у, треба је оснажити”, рекла је Меркелова на конференцији за новинаре.

Иако је председавајући савета премијер Малте Џозеф Мускат рекао да у ЕУ постоје јасна правила у свим областима, па и избору председника Европског савета, већ првог дана је настао проблем јер одлука о реизбору досадашњег првог човека савета није донета једногласно, па је онда употребљена формулација да је изабран већином гласова.

Додуше, ово није први преседан који је учињен. На самиту ЕУ у Братислави у септембру прошле године лидери су објавили само неформалне закључке јер британска премијерка Тереза Меј није присуствовала том скупу.

Администрација у Бриселу је одбијање да Пољска подржи свог бившег премијера за други мандат представљала као лични сукоб између Туска и лидера Странке права и правде Јарослава Качињског, наводећи као основни разлог примедбу Качињског да је Туск, који је у то време био премијер (2007–2014), уз Русију морално одговоран за пад авиона у Смоленску 2010. године, када је погинуо његов брат Лех, обављајући дужност председника.

Изостанак подршке је свакако много дубљи. Либерална Грађанска платформа, чији је лидер био Туск све док у децембру 2014. године није преузео дужност председника Европског савета, оштро је критиковала нову-стару владајућу структуру (Јарослав Качињски је био премијер пре Туска, од 2006. до 2007. године). И сам Туск је оштро критиковао потезе нове владе и подржавао демонстранте који су протестовали по већим пољским градовима против владиних мера.

Конзервативна пољска влада је донела низ закона којима жели да земљи поврати национални суверенитет, док ЕУ законе сматра рестриктивним у области медија, судства и, уопште, демократије. Стога је покренут надзорни механизам који у крајњем случају може да доведе до тога да Пољска изгуби право гласа. Практично, то се у четвртак и догодило на самиту у Бриселу.