Пештерска варијанта није погоднија

Ужице – Пратим ових дана, као редован читалац „Политике”, серију написа о будућој траси ауто-пута од Пожеге ка Црној Гори у којима претежу ставови да је пештерска варијанта погоднија. Не бих се сложио с том оценом, моје искуство у путној делатности и учешће у пола века дугим расправама о ауто-путу Београд – јужни Јадран говоре ми друкчије. Аргументи су на страни златиборске варијанте, јер ауто-пут треба да иде ближе насељима, где ће се исплатити, имати више саобраћаја и бити погодан за одржавање.

Овако размишља Ужичанин Божидар Божо Јовановић(77), доајен путне привреде у западној Србији, у чијем стану су поређана укоричена истраживања која су се минулих деценија бавила управо овим ауто-путем. Као дипломирани инжењер грађевинарства у радној каријери је учествовао у пројектовању, грађењу и контроли преко 300 километара магистралних и 700 километара регионалних путева у овом делу државе. Дуго је био технички руководилац ужичких „Путева”, па републички инспектор за јавне путеве, затим саветник министра саобраћаја. Уважен и одмерен стручњак доказан на делу.

Читао је, каже, ових дана аргументацију у корист пештерске варијанте Изета Љајића из Новог Пазара. Божо добро зна Изета, сарадници су и пријатељи деценијама, путна делатност их је зближила. Ипак, у овој теми се не слажу. Ужички стручњак сматра да је пештерска траса ауто-пута била за неко прошло време, али да су се околности и саобраћајне прилике сада промениле.

– Док је некад ауто-пут Београд – јужни Јадран био углавном питање унутар две државе, Србије и Црне Горе, данас је то средњоевропско питање. Планира се градња јадранске ауто-страде и с њом повезан средњоевропски правац који би укључио овај Коридор 11, планира се и веза са БиХ. Ово значи да сада предност добијају експлоатационе карактеристике тог ауто-пута. Није битно само то што је пештерска варијанта за око 40 километара краћа од златиборске, иако иде тежом и захтевнијом трасом. Почиње да се посматра шире подручје којим  саобраћајница пролази, колико ће имати возила и трака, да ли су могуће веће брзине, какви су услови одржавања. Зато нове стручне студије, које треба сачинити око трасе ауто-пута од Пожеге ка црногорској граници, треба ово да провере и уваже – каже Јовановић.

Он се сећа да је први скуп о ауто-путу између Београда и јужног Јадрана одржан још 26. новембра 1971. године на Златибору на иницијативу професора Живорада Ђукића, уз учешће српских и црногорских путара. Божо је тада био присутан, као и током низа каснијих округлих столова на ову тему с краја деведесетих и у првој деценији овог века (у Чачку, Ивањици, Сјеници, Бијелом Пољу, поново на Златибору). – Прва озбиљнија студија о тим расправама настала је 1997. у Чачку и у њој се помињу две варијанте. Тада је блага предност дата златиборској, због туризма, а уважени су и гласови градова Полимља. Касније, на састанку у Ивањици, гласније се помињала ивањичко-пештерска варијанта, што остаје до ових времена. Но, осим што је нешто краћа, нема довољно стручних аргумената који јој иду у прилог, ако искључимо било какве територијалне или политичке разлоге – истиче наш саговорник и образлаже:

– Највећи проблем је зимско одржавање ауто-пута на врло хладном и снежном пештерском подручју, знам то јер сам често тамо послом одлазио. Некад су ту сметови по неколико метара високи, тешка је борба с том елементарном непогодом. Замислите да се некоме поквари возило и да ту на минус 30 мора сатима да чека, десетинама километара далеко од насеља и хотела. Зимских проблема у таквом обиму нема на златиборском правцу. Остале предности златиборске варијанте су већа фреквенција саобраћаја, развијени туристички центри, већа насеља Нова Варош, Прибој и Пријепоље, могућност да, према најавама, одатле ауто-пут лакше крене ка БиХ. Ако Коридор 10 иде поред већих насеља, тако и изграђени део Коридора 11, зашто бисмо од Пожеге одступили од те праксе и кренули слабо насељеним пештерским подручјем кад имамо насељеније. А што се тиче развојне шансе, мислим да је боља прилика да се Пештер с Лимском долином повеже са две нове саобраћајнице, а не ауто-путем на коме ће километрима, с мало насеља, бити само два-три прикључка – сумира Божидар Јовановић и предлаже да се поново извагају сви аргументи те донесе правилна коначна одлука.