Турско–европска игра живаца око три милиона избеглица

Истанбул – После заоштравања односа Турске и неколико западноевропских земаља због блокаде политичара из Анкаре да у Немачкој и Холандији одрже политичке скупове међу турским радницима уочи референдума о уставним променама, у Анкари прете да ће, у знак одмазде, једнострано ставити ван снаге договор са ЕУ о заустављању таласа избеглица. У влади оптужују Брисел да не испуњава своје обавезе.

Турска никад од 1999. године, када је добила статус кандидата за улазак у ЕУ, није била удаљенија од Брисела као што је то случај сада. Тај јаз је све дубљи поготово после масовних чистки које су почеле након покушаја војног удара средином јула прошле године, што у Бриселу од почетка критикују и траже да се укине ванредно стање које је на снази скоро осам месеци.

„Нас почиње да издаје стрпљење. Пошто Европа не испуњава своје обавезе, пре свега још није укинула визе за турске држављане, ми можемо једнострано да прекинемо договор о решавању избегличке кризе“, упозорава министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.

За разлику од шефа дипломатије, министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу не бира речи, отворено прети да ће преплавити стари континент избеглицама. „Европо, ми размишљамо да вам сваког месеца пропуштамо по 15 хиљада избеглица, па видите шта ћете да радите... Ви морате да схватите да без Турске не можете да водите игре у нашем региону”, упозорава он.

Турска и ЕУ су средином марта 2016. године постигле договор у коме се Анкара обавезала да појача контролу у Егеју и да прима из Грчке избегле које тамошње власти враћају пошто немају право на добијање азила у земљама ЕУ. Брисел се заузврат обавезао да укине визе за турске држављане и да убрза приступне преговоре, који последњих година стагнирају. Унија је уз то обећала Турској финансијску помоћ од шест милијарди евра, како би се осигурао какав-такав привремени смештај за армију бескућника који сањају да се једног дана домогну „бољег живота” негде у Немачкој, Шведској, Француској или у Аустрији. У Анкари се званично тврди да је за годину дана из Брисела стигло само 677 милиона евра.

Турска је у међувремену углавном стала на пут кријумчарима људима и практично зауставила талас избеглица, највећи у годинама после Другог светског рата. Европа је одахнула док се Анкара осећа превареном јер Брисел није испунио своја обећања. Турска је и раније претила да ће једнострано раскинути договор о избеглицама, али се засад не усуђује да иде до краја јер би последице тог потеза биле несагледиве за њене привреднике који имају огромне послове са партнерима из ЕУ.

У ЕУ укидање виза за турске држављане условљавају испуњењем више предуслова, пре свега изменом спорног закона о борби против тероризма у коме се ставља знак једнакости између оних који подмећу бомбе по Истанбулу и Анкари и новинара, политичара и аналитичара који се залажу за политичко решење тог проблема. У Анкари то одбацују и тврде да се поједине европске земље, пре свега Немачка, понашају дволично и да пружају уточиште „ терористима” Радничке партије Курдистана (ПКК) и следбеницима имама Фетулаха Гулена који је осумњичен да је прошлог лета покушао војни удар.

На просторима Анадолије привремено се скрасило скоро три милиона бескућника. Они су углавном стигли са Блиског истока, а мањи број из Пакистана и Авганистана. У Анкари не знају шта да раде са тим људима од доласка „арапског пролећа” у Сирију 2011. године и упорно предлажу стварање „зоне безбедности” у пограничном подручју суседне земље која би била привремено уточиште за армију садашњих и нових бескућника. Али, на западу, пре свега у Вашингтону, досад су били приметно  резервисани према тој идеји владе у Анкари и сада се са интересовањем очекује први сусрет председника САД и Турске Доналда Трампа и Тајипа Ердогана, који се најављује за мај на маргинама самита НАТО-а.

У том уопштеном и  магловитом предлогу Анкаре није до краја јасно ко ће дати огромне паре за збрињавање миграната и ко ће водити рачуна о њиховој безбедности, поготово што је на Блиском истоку активно више терористичких група и што се тамо последњих година не зна ко кога подржава и ко у кога пуца.