Са слоганима нема неизвесности

Србија, живот, људи, човек, снага, будућност, бољитак, Европа, ово су речи које су „паковане” у готово све слогане којима су нам се претенденти на место шефа државе препоручивали свих ових година од увођења вишестраначја.

На радост политичара, ретко која од ових предизборних порука је запамћена, па могу до миле воље да зароне у прошлост, узму већ „спаковану” препоруку и с њом крену да нас убеђују да баш њима дамо свој глас.

Првих година вишестраначја, председнички и парламентарни избори одржавани су истовремено, па су и предизборни слогани углавном били исти. Мало је било оних који су правили различите поруке. На првим вишестраначким изборима, поред председника, директно смо бирали и посланике, а социјалисти су се досетили како да искористе огромну подршку свом председником кандидату Слободану Милошевићу да придобију гласове грађана и за посланике: тако што су штампали такозване двоглаве плакате – плакат су делили Милошевић и посланички кандидат. Јединствени слоган био је: „Са нама нема неизвесности” и „Србија се сагињати неће”. Из тог периода, ово су и једини слогани којих се људи сећају.

Кад се погледају наредни изборни циклуси, стиче се утисак да су се странке много више трудиле око слогана за парламентарне изборе него за председничке. Једини слоган са председничких избора кога се већина сећа није се односио на избор шефа Србије, већ СРЈ 2000. године, када нам је са плаката Војислав Коштуница поручивао: „Ко увек сме да вас погледа у очи? Коштуница.” Са овом поруком је победио. Касније се за председника Србије препоручивао поруком „Зна Србија”, али се ретко ко тога сећа.

Вук Драшковић се, на пример, 1997. године упустио у председничку трку са слоганом „Један за све”, покушавајући да придобије бираче свих других опозиционих странака, које су бојкотовале изборе. Ко се уопште овога сећа, сетиће се плаката на којима су „бојкоташи” на уста Вука Драшковића лепили поруку – „доста”, а испод његовог лика поруку – „бојкотујмо”.

Богољуб Карић био је „човек будућности”, Драгољуб Мићуновић „озбиљан државник – наш председник”, Драган Маршићанин „председник обичних људи”, Милутин Мркоњић „наш друг – дела говоре”, Миланка Карић нам је поручивала – „Породица је снага Србије”, Чедомир Јовановић – „Живот је закон”, а Маријан Ристичевић – „Не дам земљу за фотељу”.

Борис Тадић нам се препоручивао порукама „Будућност одмах”, „За јаку и стабилну Србију”, „За европску Србију”, а Томислав Николић порукама – „Реално”. „Свим срцем”, „Да, могуће је”. Тадић и Николић су 2004. године имали су скоро исти слоган, Тадићев је био: „Само напред”, а Николићев: „Напред, Србијо”. Да ови слогани нису остали забележени у медијима, тешко да бих се ико сетио.

Заборавили смо и највећи део слогана из кампања за парламентарне изборе, али има оних којих се ваља подсетити, попут слогана ДС-а из 1992. године – „Можемо, хоћемо боље” или слогана ДЕПОС-а из 1993. – „Да живимо као сав нормалан свет” и СДПС-а Расима Љајића из 2012 – „Људи су пречи од великих речи”. Ове поруке, мало модификоване, слушамо и ових дана.

Кад се погледају поруке председничких кандидата на предстојећим изборима, чини се да ћемо и њих брзо заборавити. Цвијетин Миливојевић, директор маркетиншке фирме „Прагма” овако анализира предизборне поруке: „Слоган Александра Вучића – брже, јаче, боље – извртеле су такорећи све странке протеклих година и у принципу не значи ништа. Међутим, одлично је урађен визуелни идентитет те поруке, са иницијалима АВ који обликују стрелице окренуте на горе, ка напред, то је веома добра идеја.”

Миливојевић каже да није разумео Сашу Јанковића и да ли је његово „Без страха” слоган или назив групе грађана која га кандидује. Према Миливојевићевим речима, порука Вука Јеремића – „Морамо боље” – делује социјалистички. Он додаје: „То је оно, може боље, бољи живот, боље, боље. То ништа не значи, поштапалица без садржине. Очекивао сам боље од њега.” Миливојевић је, како каже, мало разочаран и слоганом Бошка Обрадовића – „Да живимо као људи”. Он истиче: „Бошко има добрих идеја, које уме рафално да сипа, очекивао сам да ће нека од тих порука бити слоган. Као, на пример, нешто од онога како се он представља, као, у позитивном смислу, српски националиста, породичан човек, традиционалиста, а истовремено млад.”

Миливојевић овако оцењује поруку „Човек испред свега” Александра Поповића: „Он личи на свој слоган, препаметан, релативно млад, али кампања и слоган су му заморни. Сви су запамтили његову кампању ’Различак’ за градоначелника Београда и он јесте ’различак’. То је требало да буде и даље.”

Тешко је коментарисати Сашу Радуловића, јер је главна порука – „Гласај против Вучића”, а према Миливојевићевим речима, то може да буде порука бирачима, али не и слоган. Он додаје да слоган мора да има неки циљ, да би неко гласао за тебе, овако бирачи поруку да гласају против Вучића, могу да схвате и као савет да гласају за Мирослава Паровића, Војислава Шешеља, Сашу Јанковића... Слоган Војислава Шешеља „Најбољег за председника” Миливојевић коментарише овако: „То јако личи на њега, то су сујета и препотенција коју он има.”

Ко год да 2. априла победи на изборима, утисак је да неће постати шеф државе због слогана с којим је истрчао изборну трку.