Научи свахили у Србији

Хакуна матата – када се преведе са свахилија на српски значи исто што и наша честа узречица: нема проблема. Мама се каже исто, као и чај, а сестра је дада. За разлику од нашег језика, свахили нема падеже, а писмо му је латинично. Једини је службени језик Афричке уније.

Свахили или тачније кисвахили припада групи банту језика – великој језичкој групи присутној на подручју подсахарске, источне Африке и већ три године може да се учи у Србији. Курсеве у два циклуса, пролећном и јесењем, организује Музеј афричке уметности у Београду, који ове године обележава 40 година рада.

Како каже Ивана Војт, кустос, групе имају по 10 полазника. Предавачи су Амоси Руангариа из Танзаније, коме је свахили матерњи језик, и Галина Тудик, преводилац коме је први контакт са овим језиком био у Кенији.

Први часови у Србији организовани су пре две године и у музеју су били изненађени интересовањем.

– Мотиви полазника су различити. Филолози су професионално заинтересовани, полиглоте желе да савладају још један језик. Долазе путници који су били или тек планирају да крену у истраживање Африке. Знање свахилија много помаже јер скоро нико од локалног становништва не говори енглески или неки други познатији језик. Ту су заљубљеници у афричку културу, али и они који су живели на Црном континенту па кроз ове часове евоцирају успомене. Међу полазницима све је више и младих слушалаца музике са тих простора па им је знање свахилија потребно да савладају текстове – скицира Ивана Војт профил полазника.

Овај језик је званичан у четири државе: Танзанији, Кенији, Уганди и Конгу. Њиме, ипак, говори десетине милиона становника Бурундија, Сомалије, Мозамбика, Јужне Африке... Број расте последњих деценија и већ се може рећи да добија статус лингва франка – језика који се обилато користи ван граница матичне земље.

За ученике из Србије предност је што се у свахилију пише као што се говори, исти је систем самогласника. Знатан број речи је из арапског, хинду, фарсија, португалског, персијског... И, наравно, последњих деценија није остао имун на англиканизацију.

Амосију Руангарију (26), рођеном у Танзанији, свахили је матерњи и баш као што није знао реч српског нити је икада чуо изговор језика који је устројио Вук Стефановић Караџић, веома му је интересантно да посматра своје ученике. Апсолвент Економског факултета, каже да није имао трему када је држао први час:

– Било ми је драго јер сам видео да су људи заинтересовани, а ја имам пуно самопоуздање па није било страха – присећа се, уз осмех.

Руангариа је дошао у Србију у јесен 2011. године. Већ наредног јуна положио је пријемни на Економском факултету. Открива да после прве године боравка на Балкану није био задовољан савладаним српским, иако је имао одличне предаваче. Тек када је почео да се дружи са новим пријатељима, ослободио се да говори на нашем језику.

Овог пролећа држаће часове и напредној групи. Њих неколико, старих полазника боравило је у Танзанији 20 дана. По повратку прво што су пренели Амосију било је да им је знање свахилија, које су добили од њега, много помогло.