Лековите воде Вољавче

Крагујевац – Осим запуштеног рудника азбеста, Страгари код Крагујевца могли би да се прочују и по – бањском туризму. Наиме, дуго очекивана анализа изворишта Вољавче, које носи име оближњег манастира, коначно је завршена, а, према резултатима, реч је о маломинералној води стабилног састава, која може да се користи у терапеутске сврхе. У комбинацији са медицинским третманом, вода Вољавче може да помогне у санирању обољења уринарног тракта, реуматских и неких кожних болести.

Истовремено са анализом воде, крагујевачка Дирекција за урбанизам урадила је и детаљни урбанистички план манастирског окружења, површине девет хектара, у коме су уцртана сва места погодна за развој бањског, али и ловног туризма, јер је читава јужна падина Рудника богата разноврсном дивљачи.

– Температура воде је 24 степена, а проток од 3,5 литра у секунди је довољан за организовану експлоатацију. Елаборат о резервама воде урађен је у складу са прописима Министарства за животну средину и ускоро очекујемо његову валоризацију – каже за „Политику” Александар Лежајић, представник фирме „Деконте”, која је радила испитивања воде.

Вољавча је, иначе, била бањско лечилиште још у доба римске колонизације, а ту су у потрази за здрављем током читавог 19. и почетком 20. века долазили људи из читаве Србије. Према предањима и причама, у бањи се лечио Урош Немањић, а у Страгаре је долазила и кнегиња Љубица. Из тог времена је и стих посвећен Вољавчи, који гласи: „Ова бања није лоша, ала играм до Милоша”.

Бања је била у функцији све до после Другог светског рата, када је манастирска земља конфискована. Од тада пропада, а посетиоци су ретки. Детаљни урбанистички план урађен је с циљем да покаже све могућности обнове и коришћења бање у туристичке сврхе, будући да је околина Страгара богата историјским и културним споменицима

– Бањски туризам је приоритет, а планом детаљне регулације предвиђена је изградња купатила, болнице, других угоститељских и трговачких објеката. Постоје могућности и за комерцијални развој читавог краја, пошто су капацитети довољни и за флаширање воде. У плану је и развој високог туризма, будући да је у склопу бање предвиђена изградња и велнес центра са око 50 лежаја. Међутим, претходно је нужно санирати постојећу и изградити нову инфраструктуру, за шта је, према нашим проценама, неопходно око 1,5 милиона евра – каже за наш лист урбаниста Иван Радуловић.

Према речима Небојше Васиљевића, главног стручњака за развој ресурса, град Крагујевац је спреман за партнерство са приватним сектором, како би читав крај добио развојни потенцијал. Удруживањем јавног и приватног сектора, каже Васиљевић за наш лист, била би на прави начин заштићена и природна средина старе манастирске бање.