Изопачена уметност

Америчка списатељица Франсин Проз дипломирала је на колеџу Редклиф, а магистрирала на Харварду. Ауторка је двадесетак романа и добитница бројних признања и стипендија, попут Гугенхајм и Фулбрајт стипендије. Бивша је председница Америчког ПЕН центра и чланица Америчке академије уметности и писма и Америчке академије уметности и науке

Пеги Гугенхајм је 1946. године објавила књигу „Ка новом веку”. Била је то помало „уврнута” прича о њеном дотадашњем животу у којој је открила много личних ствари. Имала је четрдесет и осам година. У Њујорку је њена авангардна галерија-музеј „Уметност овог века” постигла успех и код критике, и код шире публике. Отворена је у октобру 1942. године. Био је то простор за изложбе, осмишљен на веома иновативан начин, у Западној 57. улици, и убрзо је постао место окупљања најпознатијих уметника који су тада стварали у Њујорку. Ту су своје радове излагали исељеници из Европе који су побегли од рата и талентовани млади амерички сликари.

Маријус Бјули, један од Пегиних помоћника, бележио је ко је све долазио у галерију, колико често и колико се дуго задржавао: Бретон („поприлично”), Танги („често”), Фернан Леже, Осип Задкин и Марк Шагал, Мата, Павел Челичев („проводили су ту много времена”), Дишан („често”), Ман Реј („једном или двапут”), Бар („често”), Кислер, Александер Колдер („били су ту стално”), Џејмс Џонсон Свини („остао би ту по цео дан”), Мадервел, Жан-Пол Сартр... Полок, Џипси Роуз Ли, Дејвид Хер, Клифорд Стил, Херберт Рид („проводили су ту много времена”), Мери Макарти („повремено”), и тако даље...

КОМПЛЕТАН ФЕЉТОН У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ