Владавина неправде

Кад неправда постане закон, отпор постаје обавеза

Томас Џеферсон

Много је овде неправди. Галерију отварају политичке велможе и њихова сервилна послуга звучних титула. Делују наизглед обележени различитим квазиидеолошким страначким тотемима, а суштински су – попут дервишког братства – уједињени у опсесији за влашћу и новцем. Гордошћу и бахатошћу. Неправда је да немамо ништа боље.

То што се по Србији хлеб продаје на кришке, а ротквице или цигарете на комад, што сваком четвртом прети сиромаштво, све је то велика социјална неправда као последица неправичне прерасподеле у друштву неједнаких шанси. Отимање пензија такође је велика неправда.

Неправда су неисплаћене зараде, неуплаћени доприноси и неоверене здравствене књижице. Неправда је да се страни инвеститори привлаче бесплатним локацијама, поклоњеном инфраструктуром и стимулансима који се мере хиљадама евра, чиме се Србија осуђује да буде европски Вијетнам или Бангладеш.

Мерило те неправде је самоубиство радника „Гоше“ или одсечен прст текстилца из Новог Пазара који је покушао да скрене пажњу на тежак положај запослених – да би после тога био претучен.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ