Поливачи одржали обичај у Бајмоку

То су све чланови Буњевачког културног центра који петнаесту годину заредом организују да обичај поливања девојака на Водени понедељак после Ускрса има свечани тон. У првом фијакеру Марко Пољаковић и млађани Марко Звекан који, каже, сада стиче искуство да чим буде старији од садашњих 12 година и сам крене у поливаче.

Старински је обичај код католика, који на северу Бачке негују посебно Буњевци, да на Водени понедељак момци поливају девојке. Некада се томе приступало темељно, па су каблови с водом пљускали по девојачким хаљинама, а престиж је био што више хаљина сушити на штрику, јер је то значило да је било много поливача. Модернија верзија поливача значила је да момци стижу с флашицама парфема у рукама, али без обзира на форму, тумачи се да овај обичај вуче порекло из библијских легенди и народног веровања да ће девојке бити лепе само ако их полију водом.

Буњевачки културни центар обичај је уклопио у сценарио који опонаша оно што су чинили њихови преци, вођа читавог програма је Бранко Покорнић, а главну улогу имају поливачи Марио Бедек, браћа Давид и Илија Ушумовић, Нинослав Јовановић и Дарко Максимћук. Они ће доћи пред домаћина куће, а ове године то су били Марга Бенчик Бадић и Пере Бадић, Марија и Мирко Колар, и Катица и Јосип Звекан, поздравити их и упитати да ли имају лепих девојака у кући.

Када домаћини потврде, младићи ће тражити дозволу да их полију водом. Дозволу ће лако добити, али и упозорење: морају да пронађу девојке које су се посакривале у кући. Тада се момци дају у потрагу за девојкама које одевене у народне ношње дочекују поливаче.

Једну по једну до бунара доводе Емину Михаљевић, Адријану Сабо, Адриану Хајду, Браниславу Бијелић, Ивану Ивковић, Ану Ивковић Ивандекић, Александру Шимић и Ванесу Таталовић, и низ врат им сипају лонче воде. Девојке после тога износе понуде за поливаче и госте, круже тацне с колачима, дарују се шарена јаја, испијају ракија и сок. Младићима на ревере девојке каче букетиће ђурђевка и после тога сви се хватају у коло док им свира оркестар Винце Јарамазовића.

Један од поливача, Дарко Максимћук каже да међу девојкама ипак није његова симпатија, и да тек кад заврши обилазак у Бајмоку иде и до ње. Драгана Вуковић чека га у суседном селу Мала Босна, и овај деветнаестогодишњак који учи за пекара у средњој Хемијско-технолошкој школи планира да се жени ове или наредне године. Бранко Покорнић из Буњевачког културног центра каже да за ових деценију и по откако одржавају обичај имају десетак парова, својих учесника, који су се венчали.

Од куће до куће, весела поворка с поливачима већ видно румених образа стигла је на крају и до Геронтолошког клуба. Дочекују их даме које, како уз гласан смех кажу, имају и вишак година и килограма, али судећи по колу које се овде живахно игра, и највише доброг расположења. Традиција је да се увек посете и старији суграђани, они који су овај обичај упражњавали и без организације културног центра.

Музика не престаје, чашћавање се наставља и сви се хватају у коло. Следи и заједнички ручак за све учеснике Воденог понедељка у Бајмоку.