Чишћење Срба из бирачког списка

Брисањем из евиденције пребивалишта Срби осим материјалних права као што су социјална помоћ или дечји додатак губе и право да гласају на локалним изборима у Хрватској заказаним за 21. мај. Многима су  после губитка боравишта куће у којима живе проглашаване за викендице, што значи и већи порез на имовину.

„Средином јануара била је готово права полицијска рација у селу Слабиња. Ишли су од врата до врата српских кућа. Проверавали су да ли особе пријављене на тим адресама ту и живе. Тамо где су куће биле затворене уследили су писмени дописи да се лица у року од осам дана јаве у полицијску станицу. Ко се у том року није одазвао био је брисан из евиденције  пребивалишта“, прича за „Политику“ Симић који је и председник Већа српске националне мањине у овој национално мешовитој општини на Банији у којој су  22 одсто Срби, углавном повратници после ратних сукоба у Хрватској.

Симић, који је члан СДСС-а, каже да су српске куће у околним селима зими празне, јер је реч о старијим људима који хладне дане проводе код деце и родбине у Србији, Немачкој и Шведској, док су млађи због недостатка посла трбухом за крухом отишли да раде у иностранство.

„Више пута сам службеницима полицијске станице у Хрватској Костајници рекао да немају право да тако људе бришу из евиденције, а они ми на то одговарају да по закону морају да знају где се грађани налазе. Не знам колико ће тачно српских грађана бити на бирачком списку, али ће их бити мање него на прошлим изборима. Прво због полицијског чишћења, али и чињенице да је у прошлој години умрло 36 припадника српске мањине у Хрватској Дубици“, прича заменик начелника у овој општини у којој Срби имају два већника. Зато Милинко Симић позива све Србе да провере код матичара да ли су уписани у бирачки списак и да у што већем броју изађу на ове изборе: „Само тако ће доказати своју одговорност, приврженост и бригу према завичају.“

Да примена Закона о пребивалишту усвојеном у Хрватском сабору у децембру 2012. године Србима све више загорчава живот потврђује и председник Српског националног већа Милорад Пуповац који очекује да се тим поводом огласи и хрватски премијер Андреј Пленковић. Пуповац истиче да су о целом овом случају разговарали и са министром хрватске полиције Влахом Орепићем: „Рекли смо му где полиција греши приликом утврђивања чињеница и да се не поштује договор. Начелницима полицијских станица треба упутити допис да се људи који су у програму обнове, а који због посла пребивају у другим земљама, не бришу из евиденције. Такође не треба брисати из евиденције пребивалишта и оне који током зиме нису у својој кући”, објашњава Пуповац за Н1.

Председник СНВ у Хрватској каже да полиција оваквим акцијама не само да обесхрабрује Србе да се врате и трајно живе већ се на тај начин покушава ограничити број оних који ће учествовати на изборима било као кандидати било као гласачи. „Бирачко право на локалним изборима – право гласа и кандидатуре произлази из пребивалишта. Брисањем из евиденције оно се губи. Ево и у Вуковару су секретара мањинског жупанијског већа хтели да избришу. А он је трајно настањен, живи и ради и јавно је видљив у свом послу“, истиче Пуповац.

Поводом целог случаја „етничког чишћења“ бирачких спискова МУП Хрватске се огласио саопштењем да је у последње три године из евиденције пребивалишта избрисано 80.000 особа, али да немају податке о националној припадности. Невладина организација ГОНГ већ годинама упозорава и позива МУП  Хрватске да Закон о пребивалишту мора адекватно да се спроводи и да не сме бити никакве дискриминације – да се једни бришу, а други не.

„Не бришу се, као што кажете, само Срби из евиденције пребивалишта. Према нашим сазнањима, спроводе се провере и у местима попут Вргорца, Метковића и Имотског, при чему се често догоди да полиција избрише и грађане који стварно живе у неком граду и општини и ми смо као удружење на то реаговали“, каже за „ Политику“ Драган Зелић из загребачког ГОНГ-а. Дугорочно решење проблема такозваних фиктивних пребивалишта по Зелићу би требало решити међудржавним споразумима Хрватске, Србије и БиХ који би подразумевао размену података, али и едукацијом грађана како би се могли одлучити где желе да задрже пребивалиште.

По попису из 2011. године у Хрватској има 186.000 Срба, што је 4,36 одсто укупног броја становника. На основу тога Уставни закон им у срединама где су били већинско становништво омогућава права која немају у другим хрватским градовима. Осим могућности да користе српски језик то се односи и на загарантована места у институцијама – од жупанија до могућности запошљавања у државној управи. Оваквом применом Закона о пребивалишту Србима прети нестанак у Хрватској и губитак мањинских права која им припадају.

За Саву Штрпца из информационог документационог центра „Веритас” хрватски Закон о пребивалишту је идеалан, али под условом да није било рата деведесетих година. Поштено је, каже, да људи који не живе у једној средини немају правио гласа на локалним изборима. Али, Срби нису добровољно напустили своја огњишта, већ су протерани и њихов повратак се отежава. А тај моменат није дошао до изражаја у закону. „Почетком 1991. године Фрањо Туђман и његов естаблишмент су пројектовали да ће српско питање у Хрватској коначно бити решено када њихов број буде сведен на три одсто. На основу Закона о пребивалишту до новог пописа који ће бити 2021. Туђманов план ће бити не само достигнут него и премашен”, изражава бојазан Саво Штрбац.