Изузетак Гари

Кад је председник Парламента Краљевине Југославије, шаховски мајстор Стеван Ћирић, предложио да се помогне шах, народни посланици су то одбили: „Зар ћемо сад и за коцку паре да дајемо”! Пола века касније, меч за шампионску титулу Карпов-Каспаров отворила је британски премијер госпођа Маргарет Тачер.

Шаховска игра освојила је свет. Они најбољи, шампиони, измешали су се са звездама. Кубанац Капабланка, Јерменин Петросјан израсли су у понос нације. За време Петросјанове припреме за меч са Ботвиником улица у Јеревану у којој је становао била је забрањена за саобраћај! У престоници Естоније, Талину, подигнут је споменик Кересу у центру града. Актуелни првак Ананд ужива неизмерне симпатије и углед у Индији. Фишеров одлазак обележен је с пијететом широм света. У многим земљама, и у оним без дубоких шаховских корена, штампане су поштанске марке с ликовима шаховских шампиона. Иако су стекли светску славу, шампиони, по правилу, нису напуштали друштво шаховских фигура. Јер, са чиме спојити, како искористити шаховску популарност?

Једном приликом у Москви госпођа Клара Каспаров рекла ми је да њен син Гари има све потребне квалитете да буде председник Русије. Помислио сам тада: мајка је чудо! Десетак година касније, Гари Каспаров је ковертирао шах и одлучио се за политику.

Турниром у Бањалуци 1979. изашао је на велику шаховску сцену, а у Дебрецину (1992), када је иницирао да наша екипа буде искључена са европског шампионата, започиње његов нови животни пут. Ускоро су пристигли докази да је изабрао праву страну – од председника Хрватске Туђмана добио је орден и плац на обали Јадрана. A 1999. године у неколико наврата залагао се за наставак бомбардовања „бандитског Београда”.

Није како је некад било. Рудолф Валентино живео је у погрешно време и није постао председник државе, нити је Чарли Чаплин изабран за гувернера Калифорније. Сликање пред камерама је, у међувремену, напредовало као пресудан фактор приликом процене нечије способности и памети. Каспаров је провео живот у херметички затвореном шаховском кругу у коме се све мери и сви мере према умешности на шаховској табли. Зна он да шах није фудбал, ни Холивуд, али широко распрострањена заблуда да се на шаху памет мери, да истакнути шахисти само грешком нису чланови Менсе, отклонилаје његове дилеме.

Помоћ оскудном образовању нашао је у чаробној речи „демократија”. Иако спреман да демократијом препороди човечанство, а пре свега Русију, сам је „неизлечен”. Свог духовног оца велемајстора Ботвиника, који не прави компромисе с принципима у које верује, ставио је на „црну листу”. Јер, као судија совјетског шампионата, Ботвиник је донео одлуку на Каспаровљеву штету.

Гари је основао удружење шаховских професионалца због обрачуна са председником ФИДЕ Кампоманесом и његовом политиком, али је после извесног времена закључио да то удружење само ствара збрку у шаховској организацији. Тај сукоб није га омео да се непосредно потом удружи са истим тим Кампоманесом против непоћудног конкурента за место председника ФИДЕ.

А на једном турниру у Шпанији, у партији са Јудит Полгар, вратио је већ повучени потез да би одиграо бољи. Има више од 100 година да овакав „дупли” потез никада ниједан шампион није смислио.

Са истом оном енергијом и амбицијама са којима је у шаху досегао небеске висине, упустио се у предизборну кампању за председника Русије. Дигли се облаци прашине, примио га председник Буш приликом посете Чешкој, кратак боравак у затвору донео му је већи публицитет од оног кад је постао шаховски шампион. Упркос томе, због многих обесхрабрујућих знакова (на једном политичком скупу неки неистомишљеник ударио га је шаховском таблом), одлучио је да одустане од кандидатуре за председника Руске Федерације.

Наиван, Дон Кихот, посејао је семе које ће да никне? Једног дана, можда и пре. Тек, био је и остао рационалан. Политички интервјуи значајним светским медијима, затворска бука, сликање пред камерама на све стране помажу да се шаховске књиге које припрема екипа зналаца, а он потписује, успешно продају. Све је у сликању!