Сведочења с раскршћа

Све прикупљене музеалије потичу са простора Зрењанина и Баната, што не значи само да су ту направљене, већ и да су ту биле у употреби. Археолошко одељење представило је хришћанске сакралне предмете из средњег века, а одабир предмета пао је на крстове, корпусе и прстење са мотивом крста. 

Збирка примењене уметности представљена је разноликим материјалом из периода новог века и најновијег доба у виду крстова, статуета, кандила, икона, религиозних представа и слично.

Изложбом „На раскршћу” осветљен је један сегмент хришћанске културе, традиције и уметности која се негује на простору Баната више од хиљаду година. За то време су овде живели Стари Словени, Авари, Мађари и Срби стигли каснијим сеобама, Немци.

Зато су и артефакти зрењанинског музеја веома шаролики и импозантни.

Тако на изложби постоји црквено звоно које је православном храму поклонио Венцеслав Клеи, Чех који се доселио у Бечкерек и ту прихватио православље. Звоно је поклонио новоподигнутом храму Успења свете Богородице, који је подигнут први у Бечкереку, након што су Турци пре њега срушили два православна у 17. веку.

Изложено је и звоно које је чувени бечкеречки апотекар Миливој Мољац поклонио граду пошто га је донео из Рима. Руску православну икону у град на Бегеју донео је Ференц Пал, иначе католик.

Готово две трећине, од укупно 39 предмета, које публика има прилику да погледа на изложби, до данас никада није било излагано, а само пет њих је публиковано у стручним публикацијама.

По значају међу експонатима истичу се бронзани крст реликвијар из периода IX-XI век који представља један од најважнијих индикатора традиције ходочашћа која је практикована у средњем веку.

У њему су се чувале реликвије, које су из црквених и производних центара са истока Византије и Свете земље, путем ходочашћа и поклона долазиле на подручје Балкана. Као изузетно драгоцени предмети, реликвијари су били део дипломатских размена.

Престони дуборезни крст из XVIII века, који се чува у оригиналној кутији, окован је позлаћеном сребрном филигранском жицом и гранулацијама са апликацијама од полудрагог црвеног камења и седефа. Крст је обрађен у духу поствизантијске традиције са елементима надолазећег барока.

У музеј је стигао пре Другог светског рата у виду поклона Српске православне црквене општине из Ботоша, а чувао се у чувеном ботошком Намастиру. Добијен је заслугом руководиоца музеја између два светска рата Лазара Николића. Овај крст је након 42 године чувања у музејском сефу први пут представљен широј и стручној јавности.

– Руска бронзана триптих икона из периода XVI-XVII век израђена је техником ливења мануфактурно у калупу, али сачувани број примерака је изузетно мали. На основу мојих истраживања постоји само још један сачувани комплетан примерак и он се чува у приватној колекцији у Русији. На њеној позадини је изливена представа Горгоне (глава са змијама), која је имала апотропејску функцију – каже историчар уметности Дејан Воргић.

Археолог Александар Шаламон каже да се интерпретацијом археолошког материјала стиче увид у различите промене у организацији и односу друштвених заједница у прошлости. Предмети сакралног карактера из Археолошког одељења управо сведоче о једној културној трансформацији као што је христијанизација локалног становништва на простору Баната у средњем веку.

Два бронзана корпуса за процесијске или олтарске крстове, уз печатни бронзани прстен (XII-XIII век), који су пронађени на простору између два банатска села, Сечња и Сутјеске, представљају доказ о постојању значајног црквеног центра, који се спомиње у црквеним списима, а који је ширио свој утицај на простору овог дела Баната. – Представа распетог Христа на овим корпусима има снажне елементе романичких и готичких иконографских решења.

Порекло ових корпуса, вероватно из француских радионица, указује на успостављање трговинских и културних веза са централном и западном Европом које су одржаване преко и под патронатом Угарске – истиче Шаламон.

Публика ће изложбу моћи да погледа у Малом салону Народног музеја Зрењанин до 17. маја.