Полицајац, мој први комшија
До хиљаду полицајаца широм Србије биће током ове године распоређено на локалу и свакодневно на услузи грађанима за све безбедносне потребе и проблеме који их муче – у згради, улици, кварту, блоку, месној заједници или општини у којој живе. Број ових полицајаца у полицијским испоставама зависиће од безбедносне процене. Чувари реда биће регрутовани из постојећег редовног састава, а проћи ће и одговарајућу обуку.
Реч је о концепту полиције у заједници, прецизно дефинисаном у Приручнику за рад полиције у заједници МУП-а Србије, који је усвојен и ускоро ће бити одштампан у тиражу од око 1.000 примерака, сазнаје „Политика”. Успостављање радног места полицајац у заједници предвиђено је у оквиру реформе у МУП-у, која је у току.
Симбол полицајца у заједници је позорник. Суштина је да он свакодневно буде на улици, упознаје се и разговара с људима, саветује их. Једноставно, да полицијска услуга буде видљивија и доступнија. С друге стране, грађани ће том полицајцу моћи да се пожале уколико се рецимо у њиховом крају скупља проблематичка група омладине, ако их је страх да шетају делом кварта јер је недовољно осветљен, а позорник ће их информисати о честим обијањима станова или разбојништвима, као и како могу да се заштите и избегну да постану жртве кривичних дела.
Међутим, грађани и сада све то могу да пријаве, па је питање шта то ново доноси полиција у заједници.
„Реч је о новом облику превенције, заснованом на идеји да грађани и полиција раде заједно. Желимо бољу комуникацију с грађанима, да чујемо које су им безбедносне потребе и укључимо их у њихово решавање. Цео концепт је усмерен ка томе да се грађани осећају сигурније”, каже за „Политику” Владимир Стојанов, начелник Одељења за организацију, превенцију и рад полиције у заједници МУП-а Србије.
Осим тога, полицајци у заједници ће посећивати школе, разговарати с младима, обилазити верске заједнице и кроз састанке с грађанима у локалним заједницама упознаваће се са њиховим свакодневним проблемима.
Новост је да ће полицајци у заједници бринути о жртвама кривичних дела. Рецимо, обијање станова је, напомиње Стојанов, једно од најтежих кривичних дела у смислу осећаја несигурности. Истраживања европских држава показују да се у 70 одсто случајева људи селе из стана у коме су били опљачкани јер имају осећај несигурности у свом приватном простору.
„Жеља нам је да жртвама дамо подршку колико можемо, да разговарамо о новим околностима у вези с тим кривичним делом, а првенствено да им ставимо до знања да бринемо о њима, њиховом случају, имовини и обавештавамо их у којој се фази налази рад на њиховом предмету”, указује наш саговорник.
Једна од основних полицијских активности у оквиру модела рада полиције у заједници је од врата до врата. То подразумева контакт с грађанима искључиво на добровољној бази, уз потпуно уважавање приватности, поштовање људских права и у складу с прописима заштите података о личности.
„На овај начин грађани ће моћи да боље упознају полицајце, слободно изразе своје мишљење о безбедности, њиховом осећају сигурности и раду полиције”, наводи наш саговорник.
Важан сегмент целог концепта је, напомиње Стојанов, сарадња с локалном заједницом и самоуправом. У том смислу, МУП је током прошле године иницирао формирање локалних савета за безбедност.
То су тела која се могу формирати у градовима и општинама, којима председава председник општине, односно градоначелник. Чланови су полиција, комунални органи, локалне здравствене и просветне институције, невладин сектор, представници националних и верских мањина и осетљивих друштвених група, напомиње начелник.
У духу сарадње полиције и грађана, предвиђени су тематски дани и дани отворених врата.
У месним заједницама или полицијским објектима грађани ће тако моћи да добију разне савете или информације у вези с превенцијом наркоманије, алкохолизма, коцке. Заинтересовани ће током тематских дана моћи да се обавесте како да се заштите од крађа, разбојништава, електронског насиља. Разговараће се и о вршњачком и породичном насиљу. Дани отворених врата биће резервисани посебно за децу – да се упознају с радом и пословима полиције, да разговарају о различитим питањима и развијају поверење у чуваре реда и њихов рад.
Полиција у заједници, указује Стојанов, није новог датума. Као пилот-пројекат постоји још од 2002. године. Међутим, тек 2013. године је усвојена Национална стратегија за рад полиције у заједници, а две године касније је донет и Акциони план за њено спровођење. Нови закон о полицији препознаје полицију у заједници као модел рада, а превенција криминала и сарадња са заједницом је први полицијски посао.
Драгоцено искуство у овој проблематици нашој полиција пренеле су колеге из немачке области Баден-Виртенберг.
Први принцип њиховог концепта полиције у заједници који ће применити наша полиција је да је превенција ствар руководилаца. „За превенцију је код њих задужен заменик директора полиције. И ми смо усвојили да превенција буде везана за руководиоце, да обједињује све видове превенције криминала, по свим областима рада полиције. Овом проблематиком мора да се бави тим људи”, закључује начелник Владимир Стојанов.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


