Макрон одбранио уједињену Европу

Првенствено јер је улог био далеко већи од питања ко ће ући у Јелисејску палату. Ово је била провера тога шта је остало од француског историјског и културног наслеђа. Ово је био сукоб титана – глобализације и национализма.

Стога је, колико запањујућа, толико и очекивана била победа једног политичког почетника који се никада није кандидовао на било каквим изборима – јер су у већини Французи који ће упркос свему гласати за било кога само да зауставе набој Националног фронта.

Ипак, Макронов успех је без преседана. Без партије иза себе, малтене политички неискусан, први пут је пред широким аудиторијумом говорио у сучељавању кандидата пред први изборни круг.

Готово сви водећи светски медији закључују да је победио позитиван поглед на будућност против повратка у прошлост – међу зидине национализма. Континентална штампа пренела је охрабрујућ призор – младе како машу паролама „смрт расизму и мржњи”, укрштају француску тробојку и европску заставу док десну руку држе близу срца слушајући у дворишту Лувра „Марсељезу” и „Оду радости”.

Макрон је одржао најважнији говор у животу и нагласио идеју јединства. Истакао је да жели да ново историјско поглавље буде обележено надом и обновљивим поверењем. Нагласио је да ће бранити Француску и Европу и да ће настојати да европске институције приближи европским народима. Позитиван дух га је и довео на трон – дух који је носио и у ноћи победе када је поручио да свим срцем жели јединство народа и земље, заветовавши се да ће дати све од себе у наредних пет година да више нико нема ниједан разлог да гласа за екстреме, сагласна је светска штампа.

„Европа и цео свет очекују да бранимо дух просвећености који је угрожен на много места. Ми смо наследници велике историје. Обавезујем се да браним Европу, заједницу вера”, клицао је победоносно Макрон.

Би-Би-Си наводи да је он покренуо земљотрес у земљи подсећајући да је пре само годину дана био члан владе једног од најнепопуларнијих режима у историји земље, да би са свега тридесет и девет година постао председник. Британски медији оцењују да су га до победе носили ветрови среће – скандали Франсоа Фијона и дебакл социјалисте Беноа Амона.

„Он је млад, пун енергије и каже да ће људима пружити прилике”, пише Би-Би-Си, а као што бирачи у изборној ноћи рекоше – бираће наду док год постоји трачак шансе да Француска дише пуним плућима.

„Гардијан” истиче да је Макрон слао позитивну поруку док је у земљи владало песимистичко расположење, а Ле Пенова позивала на негативну, антимиграциону и антисистемску политику.

У међувремену су радост ЕУ донели и демохришћани Ангеле Меркел извојевавши другу предизборну победу на покрајинским изборима. Овај резултат указује да се Меркелова ближи освајању четвртог мандата. Канцеларка је, као и други светски лидери, честитала Макрону радујући се новом француско-немачком радном елану.

Наиме, не очекује се да ће, упркос страственом председничком слову, нови председник након инаугурације 14. маја, учинити заокрет у политици – у било ком смислу. Централни део његовог програма је проевропски пут.

Оно у шта верују бирачи јесте да су добили енергичног лидера који може донети нове идеје и који ће бар бити маштовитији од претходника.

Млади председник је поправио ограду непријатељима и Ле Пенова ће повести Француску у другом филму, али, ваља подсетити да је Макрон можда последња шанса да се стане на пут евроскептичарки која ће реформисати странку и променити јој име с намером да допре до људи изван домета странке и реконструише тамошњу политичку сцену тако што ће избрисати линију између „патриота” и „глобалиста”. Она зна да ће бити на маргинама докле год помен њене партије подсећа на њеног оца и на највећу мрљу у њиховој историји, владавину током Другог светског рата.

И Макрон мења назив покрета у Република у покрету.

Дакле, прва рунда је готова – али предаха нема.

Марин је доживела судбину свога оца, али је освојила двоструко више гласова него што је он успео 2002. године када је Жак Ширак добио 82,2 процента. Стога Макрон на политички медени месец носи бреме парламентарних избора, именовање премијера, терористичке претње, рањену економију и питање на који начин ће привући омладину која тек стиче право гласа, а аплаудира Марин ле Пен.