Србија земља јединаца

Нажалост, готово свака трећа породица у Србији нема дете а највећи број брачних партнера који у свом стану немају дечју собу живи у руралним срединама. Када се ти подаци укрсте с бројем самохраних очева и мајки и бројем ванбрачних заједница (116.914), долазимо до закључка да класична породица коју чине мама, тата и дете полако одлази у историју. Ово су само неки од података којима се може портретисати савремена српска породица уочи 15. маја, Светског дана породице, а стручњаци који анализирају промене настале у „основној ћелији друштва” истичу да се број деце драстично смањује, број развода расте и на тај начин се повећава број очева и мајки који носе терет самохраног родитељства.

– Млади људи све касније улазе у брак и прво дете најчешће рађају у четвртој деценији живота, чиме се смањује биолошка шанса за долазак другог детета. Пре само три или четири деценије, брачни парови су на почетку тридесетих већ имали двоје деце. Поглед у историјску читанку говори нам да је у 19. веку велика породица синоним за петоро и више деце, а просечна породица бројала је између троје и четворо деце. Осим тога, данас се сваки четврти брак у Србији заврши разводом, а некада се сматрало да је породица сигурна лука од свих животних олуја и бродолома – истиче Небојша Савић, брачни саветник из удружења „Брак и породица”, које је ове године иницирало обележавање прве Недеље брака у Србији  по угледу на Међународну недељу брака која се већ двадесет година обележава у великом броју земаља света.

Иако се сматра да у нашем друштву постоји култ брака и породице, статистика не подржава ово романтичарско уверење. Подаци, наиме, говоре да свака четврта жена никада није обукла венчаницу и да сваки трећи мушкарац у нашој земљи не носи бурму. У преводу на језик статистике: 1.719.959 особа никада није стало на луди камен, а судбоносно „Да” изговорило је само 3.396.240 особа. Бројке такође показују да свака четврта жена рађа дете ван брака, а занимљивост изведена из најновијег пописа становништва гласи да у ванбрачној заједници у Србији живи 3,83 одсто особа старијих од 15 година – односно 236.063 особа.

Нажалост, велики број младих особа од којих се очекује да стварају породице и „поправљају” наталитетну статистику нема посао нити било какву сигурност у погледу будућности, што за последицу има одлагање родитељства. А на питање шта мотивише младе особе да постану родитељи, др Драган Станојевић, социолог и један од аутора студије „Постајање родитељем у Србији” Института за социолошка истраживања, каже да је то поседовање властитог стана. Високорангиран услов је и стални посао без обзира на висину плате и властити приход. Знатно мање младе особе наводе завршавање школе или факултета и помоћ родитеља, а на институционалну помоћ друштва кроз установе за чување деце, а посебно на финансијску помоћ државе, далеко мање рачунају. Дакле, сигурни приходи и кров над главом су највећа мотивација за родитељство.

Међутим, студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.627 младих узраста од 19 до 35 година, међу којима се налази и 435 родитеља, показала је да су млади очеви и мајке веома зависни од својих родитеља – више од половине младих родитеља живи са својим родитељима или у стану који су наследили од њих. Сваком десетом младом брачном пару стан су купили родитељи, а сваки десети млади родитељски пар је самостално купио своје породично гнездо.

„Сваког двадесетог младог родитеља и даље издржавају родитељи, а личне приходе има тек сваки други новопечени родитељ. Међутим, ту се уочавају велике родне разлике – док тројица од четворице младих очева ради, мање од половине мајки има посао. Нажалост, родитељство за жене неретко подразумева привремено или трајно повлачење с тржишта рада јер свака девета млада жена престаје да ради када постане мајка и постаје домаћица”, истиче др Драган Станојевић, доцент на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду и један од аутора студије.