Недовољна подршка родитељству
Родитељи нису довољно информисани и често немају времена и знања да препознају колики је значај саветовалишта. Има и оних који се стиде да питају за савет да не би били погрешно схваћени у друштву. Неретко се догађа и да им услуге које служе оснаживању породице и родитељства ипак нису доступне у локалној заједници.
То су проблеми с којима се родитељи у Србији сусрећу веома често, поручује Жељка Бургунд, руководилац „Родитељског телефона”, саветодавне услуге чији је циљ да превенира веће породичне проблеме и несугласице између деце и родитеља.
– Држава јесте стратешки опредељена да подржи родитељство кроз систем примарне здравствене заштите, али се у нашој земљи мрежа подршке родитељству ипак не развија довољно добро. Неопходан је и интерсекторски напредак, а не само то да свако ради за себе, што је код нас учестала слика. Треба увек имати на уму да такве услуге имају исти циљ. Нажалост, и даље нису међусобно повезане – сматра Бургундова, и подсећа да је за услугу „Родитељски телефон” од Министарства просвете добијена сагласност да се плакати поставе по свим школским управама.
– О томе у Обреновцу, рецимо, нико није информисан у шта сам се уверила када сам посетила тај крај. На једном скупу сам сазнала да нико од тамошњих надлежних служби није ни чуо за такав предлог министарства. Ко је ту заказао, наравно на штету деце и родитеља. Изгледа никог није брига, јер плакати уопште нису ни дистрибуирани до Обреновца, а ко зна колико има још градова с истом причом – упозорава Бургундова.
У Министарству здравља подсећају да држава континуирано оснажује програме који оснивање породице чине лагоднијим и сигурнијим.
– Проширење постојеће мреже школа родитељства један је од најбољих начина да подржимо труднице, али и будуће целокупне породице. То су места на којима будући родитељи, кроз предавања и радионице, добијају стручне савете о трудноћи, правилној исхрани, физичкој активности трудница, порођају, нези бебе, дојењу и одрастању детета. У 2016. родитељима у Убу, Пожаревцу, Куршумлији, Врању и Сурдулици пружена је помоћ у сналажењу у својим новим улогама, а ове године нове „Роса” школе родитељства добиће Сјеница, Бојник, Нова Црња, Баточина и Свилајнац. Реч је, као и досад, о градовима у којима ова врста подршке није постојала – набраја Весна Књегињић, помоћница министра здравља, додајући да се одлука о томе у којим се местима отварају школе доноси на основу мониторинга и стручне анализе Завода за јавно здравље, што је и учињено на територији целе Србије током 2015. године.
Да у нашој земљи нема довољно саветовалишта за родитеље сматра и Снежана Малешев, виша медицинска сестра, која води школу за родитеље при Дому здравља „Савски венац” у Београду.
– Ипак, постоје јасни показатељи да се стање поправља. У последње две године уз подршку Министарства здравља и Уницефа много је урађено на унапређењу програма рада, знања и вештина здравствених радника који пружају подршку родитељима у разним сегментима родитељства. Домови здравља у оквиру саветовалишта за труднице организују и унапређују рад школа родитељства. А када бисмо их имали у свим домовима здравља подигли бисмо и обухват будућих родитеља који пролазе програме оснаживања родитељских капацитета – наводи Малешев, и подсећа да подршку родитељима пружа и телефонско саветовалиште „Хало беба”, које је 24 сата на располагању за савете и подршку о дојењу и нези деце.
Колико су овакве услуге заиста доступне родитељима?
– Превентивне услуге трудницама, породиљама и деци постоје у оквиру домова здравља, док школа родитељства негде има, негде нема. Рецимо, у нашу школу долазе парови из других београдских општина, али они често уопште нису упућени које услуге могу да добију током трудноће и након порођаја у оквиру домова здравља. И поред тога, број заинтересованих родитеља за овакав вид саветовања расте – уверава Снежана Малешев.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


