Може ли 120.000 Срба да победи НАТО

Специјално за „Политику”

Москва, 27.марта – Иако је претходна година прошла у знаку антизападне реторике у Русији и антируске на Западу, сведоци смо развоја практичне сарадње између Русије и НАТО-а у више од 20 праваца. Борба с тероризмом, неширење оружја масовног уништења, спасавање бродова на мору, војна сарадња, концепција заједничких миротворачких контигената – то је само део заједничких пројеката насталих последњих година. И све је то институционализовано, не зависи, као деведесетих, од личних односа друга Бориса или друга Владимира с другом Билом или Герхардом. Једино што недостаје јесте поверење. Мислим да део стереотипа о Русији који постоји у земљама НАТО-а, и антизападних на нашој страни, опстаје само зато што нема поверења, тврди Татјана Пархалина, директор Центра НАТО-а и Центра за европску безбедност Руске академије наука у Москви, у разговору за „Политику”.

На предстојећем састанку у Букурешту биће „оверена” даља експанзија НАТО-а. Може ли Русија томе реално да се супротстави?

– Термин „експанзија” је потпуно погрешан и лансирали су га западни политиколози. Правилније би било рећи „отварање” НАТО-а, јер иницијатива увек потиче од земаља које желе да се прикључе. Русија није равнодушна кад је реч о Украјини и Грузији, али не смемо заборавити да политичке елите тих земаља, поготову Грузије, виде своју безбедност у НАТО-у. За европске земље, прва врата за улазак у ЕУ јесу НАТО. То је прикључивање одређеном систему вредности који су елите тих земаља спремне да поделе. Ја уопште не делим мишљење европске јавности да „јадну девојку” Русију окружују зли „мачо” момци из НАТО-а. Не. Ширење НАТО-а јесте природан процес развоја европских интеграционих кретања.

Зашто, онда, постоје проблеми у комуникацији између Русије и НАТО-а?

– Они су у вези управо са одсуством поверења – ПРО, Договор о смањивању обичног наоружања, статус Косова, брига Русије да се НАТО не претвори у глобалну алијансу која би заменила ОУН. Русија се боји да ће бити истиснута из зоне традиционалног утицаја, односно постсовјетског пространства. Али процес пријема Украјине и Грузије само је питање времена, јер је политичка одлука донета, поготову у Грузији. Русија се сада труди да то одложи.

Колико је у том смислу важан сурет у Букурешту?

– Веома је важан. Преговори „два плус два” показали су жељу Русије и Америке да сарађују. Америка схвата забринутост наших политичара. Није случајно Кудрин у Давосу рекао да руска спољна политика блокира економију. А пошто ће Путин ускоро почети да одговара за економију, ја не искључујем отопљење. Уместо демократије мегафона, Русија ће прећи на мекшу реторику. И Запад је за то заинтересован. Верујем да ће Путин у Букурешту врло оштро критиковати НАТО због Косова и због договора о неширењу обичног наоружања. А тај елеменат критике ће отворити врата Медведеву, омогућиће му да буде мекши, да лакше маневрише.

Како оцењујете улогу НАТО-а на Косову?

– Као експерт, сигурна сам да међународна заједница прави огромну грешку. Својим колегама са Запада стално говорим да ако желе демократију и стабилност на Балкану, морају пре свега да мисле о демократији у Србији. А они раде супротно, ојачавају националисте и конзервативце.

У последње време интензивно се говори о могућности поделе Косова?

– Мислим да је питање Косова дефинитивно решено, допало се то нама или не. Већина земаља ЕУ већ је признала независност, нису само оне које имају своје сепаратистичке покрете. Мислим да је пре неколико месеци још постојала могућност поделе. А сада оне земље које су признале Косово у тим границама то неће дозволити.

Значи ли то да ће ОУН и НАТО силом натерати Србе северно од Ибра да прихвате да живе у земљи коју не признају?

– Као прво, силе ОУН ће бити замењене снагама ЕУ иако Резолуција 1244 није укинута. Морамо реалистички да поставимо питање – да ли су Срби спремни на рат. И може ли 120.000 Срба да победи НАТО. Постоји ли потенцијал отпора код Срба? Мислим да не. Потенцијала отпора нема. И, значи, тако ће остати, не зато што ће неко силом нешто да намеће Србима, него зато што су Срби већ спремни на такав развој догађаја. Већ одавно. Једино решење је убрзана интеграција Србије у ЕУ.

Бојим се да сте током преговора пропустили време да поделите Косово. То је било могуће истрговати. Сада ви немате никакве адуте у тој игри, ма колико желели да преговарате, пропустили сте шансу. Штета, политика је трговина и то треба отворено рећи.
Љубинка Милинчић

--------------------------------------------------------

Русија је увређена

Русија има разлога да буде увређена –нису узели у обзир њено мишљење, нису је послушали. Она хоће да покаже да је равноправна са САД иако је војни буџет Америке 10 пута већи. Кад је заузела место у енергетском систему безбедности, Русија је схватила да има нову политичку улогу на међународној сцени. Она не жели више да игра по туђим правилима већ да учествује у глобалном дневном реду. И зато је Косово за Русију важно, са тачке гледишта те равноправности. То је порука Вашингтону – ми постојимо.