Кад су војници били горостаси

Величина пса у борби није нужно најбитнија, већ величина борбе у псу – рекао је својевремено генерал Двајт Ајзенхауер. Тако, међутим, није мислио пруски цар Фридрих Други, који је у време своје владавине, у 18. веку, пожелео да има најјачу војску у Европи.

Познат као Фридрих Велики, у историји је остао запамћен као владар посвећеног апсолутизма, велики освајач и реформатор пруске државе. Када је одлучио да ојача војску, донео је закон, пише руски портал „Правда”, по којем је сву имовину наслеђивао не најстарији, како је то било уобичајено, већ – најнижи син. Оним високим потомцима остало је само једно да ураде – оду у војску.

Како је Фридрих често ратовао, а познат је Седмогодишњи рат у који се 1756. године прикључио Великој Британији, резултат је био прилично поражавајући – број високих људи у земљи напросто је десеткован. Када је реч о просечној висини мушкараца у Европи, Немачка је дуго заузимала једно од последњих места. Срећом, удобан живот и квалитетна здравствена заштита последњих деценија поправила је просек. Осим тога, после Другог светског рата, у Немачку су полако али сигурно почели да пристижу мигранти који су са собом донели „свежу крв” па је висина код данашњих Немаца више него задовољавајућа.

„Војник ће се борити дуго и срчано за парче обојене траке”, рекао је велики Наполеон Бонапарте. И, није погрешио. Његова војска је срчано ишла из борбе у борбу освајајући нове и нове територије. Након пораза у Бици код Лајпцига, велики војсковођа је морао да абдицира и оде у прогонство на острво Елбу, али се као феникс подигао из пепела и поново вратио на чело Француске годину дана касније. Тај период његове владавине у историје је познат као Сто дана, али је потом забележена и Битка код Ватерлоа, која је Наполеона Бонапарту дефинитивно збацила с трона.

Због своје кратке али бурне владавине Наполеон је и данас предмет великих контроверзи. Једни га сматрају бескрупулозним тиранином и милитаристом чија је спољна политика изазвала крвопролиће и пустошење које се у Европи није поновило све до доба Адолфа Хитлера. Други му пак не споре успехе на унутрашњем плану, доношење целог низа либералних реформи којима је старо феудално друштво постепено замењивано модерним капитализмом.

Какогод, велики војсковођа је водио бројне ратове у којима је изгинуло пуно војника. И то се одразило, пише руска „Правда”, на мушку популацију у Француској и њихову висину. Пошто је и Наполеон, слично Фридриху Великом, захтевао да војници у његовој гарди не могу бити нижи од 180 сантиметара, погибија војске у борбама код Ватерлоа, страшан пораз пре тога у Бородинској бици, учинио је своје. Практично, у Француској није остало високих мушкараца. По свему реченом, требало је да у земљи Гала после свих тих ратова живе најнижи Европљани. Међутим, то се – није десило. Руски портал пише како се догодило нешто друго – у Париз је ушла – руска војска. Војници су били очарани свим и свачим, а понајвише Францускињама. И, почело је масовно дезертирање. „Правда” пише да су цифре дезертера прилично растегљиве, да се крећу у распону од 4.000 до чак 40.000 људи, што је данас прилично тешко проверити.

Какогод, висина просечног Француза се прилична побољшала. Да ли због дезертера или нечег другог, питање је на које би одговор могли да дају непристрасни истраживачи ратних периода у којима је, зна се већ, истина била прва жртва.