Пронађени људски остаци стари 300.000 година

Док се у Србији води расправа између присталица и противника Дарвинове теорије еволуције, светски научници дошли су до открића које мења историју људске врсте, али не у правцу који би обрадовао заговорнике идеје о човеку као божјем делу.

Палеоантрополози су на северу Африке пронашли досад најстарије фосилне остатке човека, старе око 300.000 година. Тиме је одбачен ранији закључак о постајању једне заједничке колевке човечанства, настале пре око 200.000 година у источној Африци. Нова сазнања указују, дакле, да је хомо сапијенс старији 100.000 година него што се до сада сматрало и да се развијао на више различитих локација на афричком континенту.

На око стотину километара западно од Маракеша, у Мароку, током вишегодишњих истраживања ископани су остаци зуба и костију лобање и удова најмање пет појединаца налик данашњем човеку. У студији објављеној у часопису „Природа”, аутори су навели да пронађени остаци имају чудну мешавину модерних и примитивних особина. Неке су сличне нама, као на пример облик лобање, док су друге, попут величине мождане шупљине, веома примитивне што, према мишљењу научника, указује на то да су различити делови наше грађе еволуирали различитим темпом.

Шест од 22 остатка пронађено је на истом локалитету још шездесетих година прошлог века, али је њихова старост тада процењена на 40.000 година иако су били сувише примитивни за те године и иако други докази са те локације (пре свега животињски остаци) нису одговарали окружењу старом 40.000 година. Знајући да нешто није у реду, професор Жан-Жак Хублин, са немачког института „Макс Планк”, са колегама је посећивао то место и током осамдесетих и деведесетих година да би коначно наставио ископавања 2004. године. Он верује да је на овој мароканској локацији била пећина, уточиште малим групама раних људи који су ту дошли да би ловили газеле и зебре. На такав закључак упућује пронађено оруђе направљено од материјала скупљеног најмање 50 километара далеко. Захваљујући томе што су уз остатке човека пронашли и делове алата, археолози су помоћу високотехнолошких метода проценили његову старост, па су на основу тога донели закључак и о старости људских остатака.

До сада најстарији пронађени остаци који несумњиво припадају хомо сапијенсу откривени су 2003. године у Етиопији. На основу тих ископина и генетских истраживања, научници су закључили да се наша врста појавила на малој територији, вероватно на тлу данашње Етиопије, односно на ширем подручју источне Африке, и да се одатле кретала широм континента. Међутим, најновија сазнања оповргавају такве претпоставке.