Добра роба не може увек добро да се уновчи

– Циљ ових мера јесте да се крене организовано у производњу са вишим степеном обраде, и уследиће потписивање тројних уговора, задруга–министарство–град. За оне у оснивању предвиђено је до 50.000, а за нове програме у већ постојећим задругама до 100.000 евра – каже др Павловић.

На подручју овог града тренутно су активне четири, све основане у овом столећу, и од директора смо чули како би у Србији могле да изгледају и послују сељачке радне задруге у 21. веку.

„Чачанска јабука” је основана је 2006. године улозима 23 истакнута воћара овог краја који су, уз помоћ државе, саградили хладњачу у Доњој Трепчи за хиљаду тона јабука, крушака и шљива, и 90 одсто тог рода продају у иностранству.

– Наша укупна производња је око 2.500 тона у просеку, па смо наумили да хладњачу проширимо са још четири коморе, односно за 1.250 тона. Предстоји нам и набавка бокс палета, пластичних, које примају по 300 килограма воћа и данас читав свет послује са том амбалажом. Једна палета кошта око 100 евра са ПДВ-ом, а ми за дрвену амбалажу која се брзо хаба годишње дајемо чак око 40.000 евра. Неке смо набавке и сами решили, па смо сакупили 45.000 евра и купили линију за калибрирање и паковање, која одваја 12 класа – каже Небојша Јовановић, директор „Чачанске јабуке”.

Задруга „Заблаћанка” је две године млађа, данас има 40 задругара и уговорену кооперацију на 100 хектара са фабриком чипса у Чачку, којој ће ове године испоручити 350 вагона кромпира. Нема ниједног запосленог, а задругари мисле да би им добродошао магацин за складиштење који већ постоји у њиховом Заблаћу, али је у стечајној маси бивше задруге „Јежевица”.

– Речено нам је да би то могло да се припоји нама – истиче Богољуб Величковић, в. д. директора „Заблаћанке”. Размишљамо и о линији за пребирање, чишћење и паковање кромпира која вреди око 40.000 евра. Већина наших задругара у кромпириштима засади јесењи купус, па би нам добродошла садилица за то поврће. Четвороредна, која кошта 6.000 евра, може да засади пет хектара купуса на дан.

Занимљиви су планови ЗЗ „Меденица” из Трнаве, основане прошле године као породична задруга од петоро чланова из два пријатељска домаћинства. Дужност директора припала је Бојану Радисавчевићу, који је овде а други ослонац је Александар Миловановић, Чачанин који ради у Дубаију. Купили су два хектара у Трнави код Чачка, решили да ту саграде српску кућу и подигну шљивике, па да отворе дестилерију и намерницима на њихове очи документују како се справља национална препеченица.

– Александар је годинама био бармен у ланцу хотела „Кемпински” а сад ради у компанији „Фреш експрес” у Дубаију са годишњим обртом од 100 милиона евра, која читаве Емирате снабдева храном из свих крајева света и безалкохолним пићима. Али, своје пословне везе искористиће да продаје алкохол у Европи, а зачинско биље у Азији. Отварају се бројне могућности за нове послове јер се очекује скори завршетак рата у Сирији, па ће трговина и тамо кренути, углавном преко Либана. Ми имамо добру робу, али нисмо увек кадри да то уновчимо. Неки кувар у Дубаију, иначе Италијан, припрема ручак у хотелу, отвара печурке увезене из Француске и каже мом другу Александру. „Ово је српска печурка, само је паковање француско” – навео је Радисавчевић.

Узорни сточар из поморавског села Слатине Тихомир Ђуровић један је од десеторице задругара у новооснованој задрузи „Сточар 2017. Чачак”. Подсећа да је овај крај осамдесетих био у свету познат по предузећу „Сточар”, које је извозило по 10.000 товљеника годишње.

– Имамо на списку 70 ондашњих коопераната који су и данас спремни да уђу у посао. Сад немају за кога да раде јер је, на пример, индустрија „Котленик промет” из Лађеваца одлучила да крене у сопствени тов. Спреман сам да у нашу задругу унесем штале у Мршинцима које сам раније купио на некој лицитацији, а наумили смо да подигнемо и сабирни центар за откуп говеда, такозвану сточну пијацу, и ту од произвођача преузимамо по 3.000 телади и 500 приплодних јуница годишње – приповеда Ђуровић.

Он сматра да је ова делатност на путу опоравка у чачанском крају. Очекује да оживи фарма за 2.300 товљеника у Мрчајевцима, коју је купио Радиша Јевтовић из Милана, рачуна и на 350 мањих одгајивача стоке из села чачанског краја, а у рад ЗЗ „Сточар 2017” укључен је и Радич Нешковић, творац и директор чувеног „Сточара” из прошлог века.