Династички драгуљ изнад Смедерева

Смедерево – Летњиковац династије Обреновић више од 170 година краси брдо изнад Смедерева, које је по боји гроздова названо Плавинац. Одатле се пружа најбољи поглед на Дунав и банатску равницу. Иако је смештена недалеко од центра града, за већину Смедереваца, нажалост, чувена вила Обреновића остала је једна од највећих „мистерија”, која се само назире међу чокотима старог краљевог винограда.

Овај објекат је деценијама био затворен за „обичне” грађане. Ретки су Смедеревци који су имали част и привилегију да обиђу ово здање од културног и историјског значаја за Србију, осим уколико нису били политичари, истакнути радници у култури, или пратиоци делегација са највишег државног врха. Врата летњиковца данас више нису „иза седам брава”, али је евентуалним посетиоцима неопходно да прибаве посебно одобрење Владе Србије, у чијем је власништву некадашње имање Обреновића, као и зграда виле у којој се, према предању, одвијао буран живот Обреновићевих.

У хроникама Смедерева забележено је да је кнез Милош 1829. купио имање на Плавинцу од извесног Турчина Мехмеда Ножара. Најпре је саграђен подрум за вино, које је кнез извозио и на европско тржиште. Две године касније, почела је градња летњиковца површине 1.100 квадратних метара. Имање се простире на 30 хектара, од којих осам заузима предиван парк са боровима, липама и кестеном, на 2,5 хектара су засађене јабуке, 7,5 хектара имања је под виновом лозом, а остало су зелене површине.

И кнез Михаило Обреновић је, бележе историчари, често боравио у смедеревском летњиковцу, а ту је саградио тениске терене и утемељио своју ергелу. И његов наследник, краљ Милан Обреновић волео је ово место на видиковцу изнад Дунава, а по упутствима његове супруге краљице Наталије дограђена су два бочна крила, а унутрашњост је оплемењена стилским намештајем који је наручен из Беча. Краљица Наталија је, према изворима из тог доба, у летњиковац увела и прави дворски протокол.

Краљ Александар Обреновић, син Наталије и Милана, последњи изданак ове династије, такође је радо боравио у Смедереву, нарочито после женидбе Драгом Машин, коју су многи у престоничким круговима жестоко оспоравали. Они су на Плавинцу, каже предање, свој живот скривали од очију радознале и ненаклоњене јавности.

У башти испред виле краљица Драга је приређивала раскошне коктеле, а у Смедерево су на њен позив долазиле бројне славне личности: писци Бранислав Нушић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Лаза Костић, сликари Паја Јовановић и Марко Мурат и многи други. Песник Милан Ракић је овде имао своју собу у којој су настале многе његове песме. Дуго су у вили чувани његови оригинални рукописи, а сада је остао само радни сто и кревет чувеног песника. Непосредно након убиства краљевског пара, у летњиковац је провалило локално становништво и опљачкало га.

У Првом светском рату вила је током окупације служила као стационар за рањене аустроугарске војнике, после чијег одласка је мало шта остало од намештаја и предмета који су се ту затекли.

После Другог светског рата вила постаје репрезентативни објекат тадашњих највиших органа власти у Србији, и наредних тридесетак година служила је у протоколарне сврхе. Тито је повремено посећивао овај летњиковац, у коме су за њега специјално преуређене неке одаје. унутра постоји соба у којој је боравио. Према једном локалном предању, он је од послуге тражио да сваког јутра пред портрет краљице Драге ставља свеже убрано цвеће.

На летњиковцу породице Обреновић, некада импозантном здању грађеном по угледу на најмодерније европске виле, данас су јасно видљиви трагови зуба времена. Иако је пре две године офарбана фасада и окречена унутрашњост, на згради су нужне коренитије поправке. Иако је вила Обреновића неоспорно културно-историјско добро од изузетне важности, још увек није званично проглашена спомеником културе.