Бродом до Темишвара

 Финансирање целог посла има подршку међународне заједнице, али оданде се стално предочава да би након чишћења требало да престане и загађивање реке, то јест да би сва насеља уз реку требало да обезбеде пречистаче отпадних вода из каналских мрежа.

Већ се деценијама говори о потреби чишћења реке, пошто јој је корито запуштено и наплављено па је сада овуда немогућа пловидба већим пловилима која би могли да служе привреди. Осим тога, у овај водоток су са наше и румунске стране испуштане индустријске прљавштине, опасне и по здравље, које би такође требало уклонити, па би река била као некад – са водом из које се правила недељна супа.

Дужина пловног Бегеја у нашој земљи – од румунске границе до Клека – износи 32 километра и 260 метара. Паралелно са њим тече и Стари Бегеј дуг 43 километра. Реч је о кориту реке чија је употреба престала када је ископано ново које често зову канал, мада је он сада у функцији главног и стварног тока Бегеја. Његова просечна дубина је два и по метра, а ширина 30 метара. Корито је замуљено, тако да је проток воде 10 до 25 кубних метара у секунди, а брзина струјања веома ниска: од 0,15 до 0,35 метара у секунди. Водоток се користи претежно за испуштање непрерађених отпадних вода из домаћинстава и индустрије и за прихватање вишка воде у периодима великих киша.

На овом подручју, у шест насеља општине Житишта и два на подручју Зрењанина, према подацима из 2011. године живело је 12.384 становника, за 16 процената мање него 1991. године.

Примарни циљ израде Просторног плана ревитализације пловног Бегеја је побољшање квалитета воде, повећање протока воде измуљавањем, а затим активирање пловидбе. Документ презентован у Житишту предвиђа уклањање 635 хиљада кубних метара муља.

По измуљавању корита реком би могли да плове бродови са газом до два метра, носивости 500 до 630 тона.

Предвиђена је и изградња 33 километара дугог пута на тој траси од румунске границе до Клека, намењеног бициклистичком спорту и саобраћају лаких моторних возила. Тако би два велика банатска града Темишвар у Румунији и Зрењанин у Србији била повезана и специфичном туристичком трансферзалом.

Као што је речено, реализацији целог пројекта с наше стране мора да претходи посао који је већ урађен у Румунији. Већа насеља, пре свих Зрењанин и Житиште, па онда и друга, морају да изграде системе за пречишћавање отпадних вода које се сливају у Бегеј. У Зрењанину се на томе озбиљно ради, независно од пројекта за чишћење Бегеја. Пречишћене отпадне воде један су од главних услова за улазак у Европску унију.