Врмџа – мелем за тело и душу

Врмџа се као село помиње и у време турске власти. По предању, због терена где има подоста воде за пиће, мештани су говорили „врмџи ми малко воде да се напијем”, по чему је место добило име Врмџа.

У Врмџи је између два светска рата било 500 кућа са скоро две хиљаде људи. Деце је било више од стотину у школи. Тако је било и првих послератних година. А онда је сваким пописом бележено и до 300 мештана мање, по последњем 2011. године број мештана пао је испод 500. Међутим, данас је све више житеља у селу.

– Након седам година од последњег пописа, у нашем селу је све више стално настањених мештана. Људи се досељавају из Београда, Војводине и других крајева. Имамо и Американаца и Италијана. Досељеници су купили 34 старе куће, обновили их и сад у њима живе. Имамо одличне услове за развој сеоског туризма. Налазимо се на терену испод Ртањ планине, где имамо око 60 ендемских врста лековитог биља. Затим, у Врмџи постоје бројни извори здраве пијаће воде. Из три таква извора је сеоски водовод. Врмџанско језеро богато рибом налази се на само два километра од центра села. За сада има седам домаћинстава која могу да приме туристе на конак, али се и друга на тако нешто спремају. Посебна атракција је стара воденица близу језера и етно-ресторан. За вернике имамо веома лепу цркву сазидану на темељима старе из 1819. године – износи Славиша Крстић, председник Месне заједнице Врмџа.

Заиста, највише је гостију око деда-Мијине воденице, поред које је ресторан за органском храном произведеном у Врмџи. У обновљеној воденици, која је изграђена још 1834. године, помељари мељу жито као некада, па су погаче јединственог укуса.

Са кајмаком или пекмезом и те како пријају гостима након шетње по врмџанској околини.

– Село нам је постало много живље. Долази народ са свих страна, али и остају овде да живе. До пре неку годину имали смо једва седморо-осморо ђака у четворогодишњој школи, а сада их је скоро 20. И биће их и више. Углавном се млад свет досељава. Заснивају овде породицу, а и наши се више не исељавају, гледају како да од свог домаћинства сачине добар кутак за себе и госте – уверава нас Крстић.

Да озбиљно мисле на развој свог домаћинства у Врмџи, сведока има све више. Један од њих је и Драган Младеновић који има фарму са 50 говеда.

– За сада има 25 крава у мужи и око 130.000 литара млека годишње испоручим млекарама. Производим храну на 40 хектара. У раду ми помаже супруга Драгана, али и остали чланови домаћинства. И деда Вукота је оран да нам помогне. Од велике је користи. Кад се умори, седне и узме фрулу – вели Драган.