Краљево штеди и трпи

Скоро толико њих прима неки вид социјалне помоћи па се из буџета у те сврхе издваја 72 милиона динара, а грађани имају све лошије комуналне услуге. Зато се све чешће питају чему рационалност и трошење „према губеру” ако немају никакву привилегију већ испада да су кажњени посебно у односу на оне који су зајмили и трошили и који зато обавезе не плаћају осим уз ванредне интервенције државе.

– Краљево има планирани буџетски прилив од три милијарде и 150 милиона динара и до сада је сасвим солидан прилив новца у буџетску касу. Занемарљива су наша издвајања за кредитне рате и камате јер нам је таква и задуженост. Одобрен нам је, истина, један кредит од 230 милиона динара пре две године, али смо до сада повукли само 58 милиона динара. Мораћемо да, путем ребаланса, обезбедимо новац за субвенције у јавном превозу за шта нам је потребно више од 65 милиона динара и плаћање јавне расвете за коју годишње трошимо и више од 90 милиона динара – истиче др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.

Нашем саговорнику предочили смо и примедбу Фискалног савета локалним самоуправама да се неулагањем у капиталне инвестиције смањује квалитет услуга грађанима, а субвенционисањем покривају нерад и неодговорности у јавним предузећима. У прилог томе још смо додали и неутрошена буџетска средства од прошле године од 320 милиона динара?

– Град Краљево је по пространству највећа локална самоуправа у унутрашњости Србије и замислите колико нам је новца потребно за уређење локалних водовода, којих има скоро две стотине, колико за обнову предуге канализационе мреже, колико новца за одношење смећа са бојних локација... Ми смо, ипак, од поменуте три милијарде и 150 милиона динара у буџетском документу предвидели 1,2 милијарде за инвестиције. Од већих улагања градићемо саобраћајницу за нову индустријску зону од 40 хектара, за замену девет хиљада сијалица јавне расвете ЛЕД сијалицама и уштедећемо јер троше знатно мање енергије. Завршили смо нови павиљон за децу на планини Гоч, покренули изградњу затвореног базена, мислим да је то добро, али непримерено економској ситуацији у овој години. Градићемо још већи број улица, тротоара, локалних путева. Слажем се да нема довољно већих инвестиција, а за то је крива и ранија власт. Улагало се тада и градило тамо где је брза зарада за градитеље и понешто остало за приватне џепове, а није било правих потеза попут стварања бољег амбијента за инвестирање у привреди – каже Терзић.

Он још додаје да су скресане субвенције јавним предузећима тако да се први пут десило обрнуто: да се од профита неког јавног предузећа попут ЈП „Путеви” у буџетску касу слије 45 милиона динара. Такође, први пут од 2000. године, не рачунајући земљотрес, добијено је 30 милиона динара из републичке касе.

Он је, ипак, изразио незадовољство према последњем решењу у коме је Краљеву одобрен максимални број од 1.620 запослених у јавном сектору. Испада да је и то својеврсна казна, јер је у односу на претходно решење 245 мање, а у односу на градове попут Крушевца, Лесковца, Панчева мање скоро четири стотине радних места па ће се, каже, надлежнима и жалити тражећи повећање ћата и државних стручњака за град Краљево.