Kraljevo štedi i trpi
Kraljevo – Kad bi se stanje u javnim finansijama grada Kraljeva analiziralo shodno uočenim problemima Fiskalnog saveta u toj oblasti u našim lokalnim samoupravama moralo bi da usledi neko priznanje. Naime, kako bi se popularnim jezikom reklo, to stanje u Kraljevu je – za medalju. Grad nije ni desetak odsto od planiranog iznosa budžeta zadužen, svoje obaveze plaća ne čekajući zakonskih mesec i po već, što bi se reklo, isplate se vrše dan za dan, subvencije javnim preduzećima su skresane, nema značajne vanredne pomoći iz državne kase.
Ali, nema ni većih kapitalnih investicija, ni u komunalnoj oblasti ni u privredi pa je nezaposlenih više od 12.000, što bi prema starim merilima bilo više od trideset procenata.
Skoro toliko njih prima neki vid socijalne pomoći pa se iz budžeta u te svrhe izdvaja 72 miliona dinara, a građani imaju sve lošije komunalne usluge. Zato se sve češće pitaju čemu racionalnost i trošenje „prema guberu” ako nemaju nikakvu privilegiju već ispada da su kažnjeni posebno u odnosu na one koji su zajmili i trošili i koji zato obaveze ne plaćaju osim uz vanredne intervencije države.
– Kraljevo ima planirani budžetski priliv od tri milijarde i 150 miliona dinara i do sada je sasvim solidan priliv novca u budžetsku kasu. Zanemarljiva su naša izdvajanja za kreditne rate i kamate jer nam je takva i zaduženost. Odobren nam je, istina, jedan kredit od 230 miliona dinara pre dve godine, ali smo do sada povukli samo 58 miliona dinara. Moraćemo da, putem rebalansa, obezbedimo novac za subvencije u javnom prevozu za šta nam je potrebno više od 65 miliona dinara i plaćanje javne rasvete za koju godišnje trošimo i više od 90 miliona dinara – ističe dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.
Našem sagovorniku predočili smo i primedbu Fiskalnog saveta lokalnim samoupravama da se neulaganjem u kapitalne investicije smanjuje kvalitet usluga građanima, a subvencionisanjem pokrivaju nerad i neodgovornosti u javnim preduzećima. U prilog tome još smo dodali i neutrošena budžetska sredstva od prošle godine od 320 miliona dinara?
– Grad Kraljevo je po prostranstvu najveća lokalna samouprava u unutrašnjosti Srbije i zamislite koliko nam je novca potrebno za uređenje lokalnih vodovoda, kojih ima skoro dve stotine, koliko za obnovu preduge kanalizacione mreže, koliko novca za odnošenje smeća sa bojnih lokacija... Mi smo, ipak, od pomenute tri milijarde i 150 miliona dinara u budžetskom dokumentu predvideli 1,2 milijarde za investicije. Od većih ulaganja gradićemo saobraćajnicu za novu industrijsku zonu od 40 hektara, za zamenu devet hiljada sijalica javne rasvete LED sijalicama i uštedećemo jer troše znatno manje energije. Završili smo novi paviljon za decu na planini Goč, pokrenuli izgradnju zatvorenog bazena, mislim da je to dobro, ali neprimereno ekonomskoj situaciji u ovoj godini. Gradićemo još veći broj ulica, trotoara, lokalnih puteva. Slažem se da nema dovoljno većih investicija, a za to je kriva i ranija vlast. Ulagalo se tada i gradilo tamo gde je brza zarada za graditelje i ponešto ostalo za privatne džepove, a nije bilo pravih poteza poput stvaranja boljeg ambijenta za investiranje u privredi – kaže Terzić.
On još dodaje da su skresane subvencije javnim preduzećima tako da se prvi put desilo obrnuto: da se od profita nekog javnog preduzeća poput JP „Putevi” u budžetsku kasu slije 45 miliona dinara. Takođe, prvi put od 2000. godine, ne računajući zemljotres, dobijeno je 30 miliona dinara iz republičke kase.
On je, ipak, izrazio nezadovoljstvo prema poslednjem rešenju u kome je Kraljevu odobren maksimalni broj od 1.620 zaposlenih u javnom sektoru. Ispada da je i to svojevrsna kazna, jer je u odnosu na prethodno rešenje 245 manje, a u odnosu na gradove poput Kruševca, Leskovca, Pančeva manje skoro četiri stotine radnih mesta pa će se, kaže, nadležnima i žaliti tražeći povećanje ćata i državnih stručnjaka za grad Kraljevo.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
