Пад краља паризера

Неки се у Панчеву и данас куну да су крајем осамдесетих и почетком деведесетих, на вратима често виђали Мирослава Живанова, будућег власника компаније „Агрожив“, лично. Позвонио би, а онда примао поруџбине за јаја и пилиће „са села“. Упитан једном да ли је прича истинита, Живанов је потврдио могућност да је у то време пословао баш тако: од врата до врата. Зна се да је донедавно чувао, а можда га још увек има, „стојадина“ којим је Панчевцима разносио пилиће и јаја из Самоша. Сматрао га је симболом упорности која га је начинила балканским краљем пилећег паризера.

Мирослав Живанов родио се 1951. године у Самошу где је 1992. са супругом Сунчицом основао фирму „Агрожив“. Напустио је посрнулу „Утву“ где је годинама радио као „погонски машински инжењер“. Када је новонастала фирма за производњу јаја и пилетине почела ненадано брзо да се развија, а Мирослав показао много воље да је шири и грана, многи су га саветовали да то не чини јер, већи посао – више невоља. Мора да се тога сетио 31. марта изјутра, када га је у канцеларији, тек што је стигао на посао, походила полиција, саопштивши му даје ухапшен.

Овај педесетседмогодишњак важи за радохоличара. Писцу ових редова рекао је пре много година: „Имам довољно и могао бих дићи руке од свега, али шта бих тада са собом?‛'

Живи у скромној кући у насељу Котеж два и није познат по било каквој ексклузивној навици или елитистичком хобију. Само њему блиски људи знају да се понекад са супругом отисне на далека егзотична путовања.

Тада фирмом руководе синови Ненад и Предраг. Овај први и сада, док му је отац у притвору, као председник Управног одбора, руководи „Агроживом“.

Многе је стога изненадило када се рашчуло да је у Делиблатској пешчари, тамо где се граде искључиво викендице, саградио комплекс зграда са базеном, игралиштима и сталном послугом. Сада се зна да је овај, пре конгресни центар него викендица или ранч, иако својина Живанових, плаћен средствима „Агрожива“, због чега тројица бивших директора Компаније чекају да положе рачуне пред истражним судијом.

Судећи по налазима финансијске полиције и написаним пријавама упућених окружном и општинском тужиоцу у Панчеву, Мирослав Живанов сматра врлином умешност да се од државе закине где год је могуће. Није, пак, штедео ни воље ни пара, приликом „преузимања“ или куповине нових предузећа и ораница.

У саставу „Агрожива“ данас је 37 погона, а обрађује се 19.000 хектара зиратне банатске земље. Живанов је брже увећавао царство но што су на интернет сајту Компаније промене могле да се унесу.

Живанов има обичај да каже да је смањио незапосленост, отворивши 2.700 радних места, што нико не доводи у сумњу. Већина његових радника, међутим, незадовољна је зарадама. Недавни штрајк радника „Агрожива“ из Житишта приморао је газду да, бар на тренутак, попусти у шкртарењу.

Живанов је један од 23 оснивача Српског пословног клуба, што говори о његовом рангу међу пословном елитом ове државе. Они који су пратили вртоглави успон најбогатијег Банаћанина, питали су се какве су и које природе везе Живанова са политичарима. Нема сумње да је до 2000. био близак социјалистима, али не из идеолошких, већ прагматичних разлога. У то време „преузео“ је више предузећа пред стечајем.

Касније, тврде упућени, да су више пута скупе лимузине и џипови виђани испред његовог ранча у Делиблатској пешчари, док су имена ових посетилаца још скривена под знаком питања.